Просветни гласник

ИСТОРИЈА БЕОГРАДА

важно место за Турке. Свака турска војска која је ишла у Маџарску, најпре је долазила у Београд и ту се одмарала, а ако се враћала из Маџмрске опет је долазила у Беогрпд. Маџари нису више никад могли новратити Београд у своје руке, јер је Маџарска млого страдала од турских нападаја. Турди су већ били ночели иападати и на земље аустријске државо, која је у суседству са маџарском државом. С тога ћу сад нричати како су се Турци и Аустријанци борили око Београда. (>. Аустријанци отииају Ђеоград <од 1()88. Београд је, као што сам казао, био под Турцима 167 година (до 1688 год.) Кад је Аустрија пре 195 година ратовала са Турцима, она их је често нобеђивала. За то аустријски цар, да би се лакше могао бранити од Турака намисли да од њих отме Београд. С тога искуни голему војску (од 60000 људи) и предаде је војводи Максу Еманујлу, да с њоме отме Београд. Војска стиже у Земун и ту се одмори. За тим намести мост на Сави и нређе на ову страну, без икаквог турског нападаја. Турака је било у граду мало, и само су се уздали у тврдоћу грида и више ни у шта. Аустријска војска распореди се на пет места око Београда и свуда ископа шанчеве. Кад су шанчеви били готови, главни старешина војске заповеди да се са свију страна нанада на Београд. Тоновска ватра осу се на град, али у залуд, градски зидови били су тврди. Аустријска војска нападала јз нреко 40 дана па Београд, и тек после толиког наиадања пробпли су неке зидове и почели јуришати на град. Старешину града понуде да се преда, али он, и ако имађаше врло мало војске, не хте на то нристати. Макс Емануил, старешина аустријске војске, нареди да се са свију страна јуриша на град (6-тог септембра 1688 год). Јуриш је бпо страшан, али се турска војска тако јуначки борила, да не могаху ништа учинити. „С нама бог," повикале су старешине, и аустријска војска и опет су нанадали на град, али су се Турци тако добро тукли, да је аустријска војска почела бежати. Тако је трајало два сахата, а кад заповедпик војске Емануил, и његов млади ђе нерал принц Јевђеније Савојски, о коме ћу вам другп нут причати, вндеше да није лако отети град, они искупише око себе војску, повадише сабље и поћоше напред вичући : „за нама мили синови, да победимо или да изгинемо." Сад тек отпоче се крвав бој с једне и с друге стране. Принц Јевђеније први излети ва бедем а за њим сви бољи војници,и ту Јевђеније буде мало рањен. За њима навали сва аустријска војска и уђе у град, секући све што им шака падне. Чак нису штедили ни саму децу. Старешине турске

893

војске побегоше у тамницу, где су држали хришћане робове, поскидаше им окове, и почеше их молити, да им опросте, што су их мучили, и да моле Аустријанце, да нм опросте живот. У том стигну до тамнице аустријски војници и сви у тамници повикаше да су Хришћанн и војницн их пустише да иду. Ту у тамници ухвате пашу, који је био старешина града и још његока два ОФицира и одведу их војводи Максу Еманујлу. Иаша паде па колена пред војводу и замоли га, да га не издаје Србима као роба. Бојвода му одговори да код Хришћана није обичај, да људе нродају као робове. ') Кад је у граду престало клање и убнјање, зановедн војвода становницима да мртваце побацају у Дунав. У граду је нађено доста оружја и друге снреме, где је било око 80 топова. Зидови београдског града буду па скоро ноправљени и у град се смести аустријска војска. Војвода Емануил постави једнога старешину над војском у граду, а са остатком војске вратн се натраг. Турци су знали, како су млого изгубили, што је Београд пао у руке Аустријанцима. С тога су се трудили да Београд што пре поврате у своје руке. На две године после овога боја, о коме сам причао, везир Ћунрилић крену другу силу (од 80.000 људи) и онседе Београд. Аустријски цар похита те посла помоћ београдском граду , али је срећа нослужила Турцима. Везир нареди да се на град пуца из топова. Једнога дана нуцали су турски топови са свију страна. Испод градске капије био је смештен барут, п једна бомба погоди посред барута и запали га. Сва капија и зид око ње распршти се на све стране, и ту се паправи велики пролом. Ту изгибе око хиљаду аустријских војника од камења које се расиршта на све стране, а ватра се рашири и надруге куће п зграде у граду. Магацини у којима је стајао барут припалише се н многп војници изгибоше. Кад то видеше Турци, они јуришише на проваљено место и уђоше у град. По целоме граду отпоче сеча и до шест хиљада аустријских војника бише исечени, а са њима и многи грађани. За тим Турци поправише по граду оно, што су порушили и у град сместише своју војску. На три године после овога, аустријска војска на ново онседе Београд, али тада беше у залуд. Турски цар нареди, да се ношље велика војска граду у номоћ, те се Аустријанци предадоше и иобегоше од града. 7. Војвода принц Јевђеније Савојски отима Београд (године 1717). Турци су непрестано прелазили Саву и Дунав п нљаљчкали и отимали аустријске земље. Још у оном 1) Војничка нсторија Београда, сгр. 10. и 11.

112