Просветни гласник

894

ИСТОРИЈА. БЕОГРАДА

боју кад су Аустријанци ире 29 година (1688 год.) нод војводои Максом Кмааујлом отели Београд, у аустријској војсци био је и војвода нринц Јевђепије Савојски. Ои је тада био још млад. На 24 године, иоп.то је везир Ћуирилић отео од Ајстријанаца Бео град, главни зановедник аустријске војске био је Јевђеније Савојски. Еако су Турцн прелазилн Саву и Дунав и нападали на аустријске земље, Јевђеипје Савојски борпо се с њима јуначкп и потукао турску војску иеколико гута. 11ои,то је иобедио Турке неколико нута, ои намислн да отме Београд. Прпиц Јевђеније знао је. како је тешко отети један велики и тврд 1 рад , као што је Београд , иа за то спремн голему и одабрану војску (од сто хпљада људи). Са тако великом војском он се настани с оне стране Дунава према Бишњицп (а то Је сеоце па сахат ниже Београда). Турски цар (Ахмет) поставн за старешину целе војске, која ће бранити Београд, београдског пашу Хаџи-Алнју , који је био нознат као добар јунак и вредан војсковођа. Хаци-Алија одмах нареди да се град утврђује и посла нешто војске низ Дунав да чувају да нринц Јевђеније ие нређе на ову страиу Дунава. Све то није могло да забуни и смете принца Јевђенпја. Ои смести нешто војске у 80 лађа и преда их једноме старешини , па му заповеди да ископа шанчеве чим прође па ову страну Дунава и да брани од Турака ирелазак остале војске. Да би оних 30 лађа с војском лакше прешле на ову страиу, Јевђеније намести око 100 топова на две велике лађе, да иуца на Турке. Кад се ц„ лађама развише барјаци, залупаше добоши п засвира баида, оналише топови са оне две лађе. Небо затутње од тоновске рике, и Турци морадоше да се уклоне одатле, те аустријске лађе пређоше на ову страну без нкакве штете (10. Јула). Кад војска изађе нз лађа, одмах поче конати шанчеве, а лађе се повратише те опет превезоше војску. Пошто се но више војске нревезе, оида иринц Јевђеније нареди , да се преко Дунава сагради мост, да пређе остала војска. Тако је нрешла сва Јевђенијева војска на ову страну Дунава без икакве штете од Турака. Чим јс прешла сва Јевђенијева војска, он остави нешто војске у лађама , да чувају Дунав, а осталу војеку разреди од Дуиава до Саве и тако онколи цео Београд са трн стране, иа нареди да се свуда исконају шанчеви. Да би се лакше са Турцима борио, он нанрави мост и нреко реке Саве. Кад је принц Јевђеније све ово урадио, он отноче битку са Турцима и на Дунаву растера неколико хиљада јаничара, али и он изгуби око хиљаду храбрих војннка. После три дана мањих бојева Савојски нареди, да се град туче из тонова са свију страна 'Булад из тоиова обарала

су гомиле тЈрских војника и ругаиле куће. У вароши се догоди ножар и тако завлада највећи страх како у војсци тако и међу варошанима и већ се сиремаху, да иредаду град и варош принцу Јевђенпју. Турци се изненада охрабрпше, јер дознадоше да цар шаље у номоћ Београду голему војску (од 200.000 људн). Кад Јевђеније Савојски дозиаде, да на њега иде тако велика турска војска , он нареди да се кона велики шанац, који ће заклањатн његову војску од Турака. Но и ако је Јевђеније био храбар и вешт војвода, н ако је одмах све спремио да се брани од Турака, опет за њега н за његову војску беше опасно. С једне стране стајао је Дунав, с друге Сава, нанред грдна турска војска, а за леђима тврд београдски град и у њему турска војска и тонови. Алн све то не препаде принца Јевђенија н он намисли да се бори с Турцима на што да бог. Кад се разнесе глас да је Јевђеније са свију страна опкољен, све се живо препаде. Безир , којп је заповедао турском војском, већ (трећег Августа) нареди да се пуца из тонова на шанчеве принца Јевђенија. Коњи су падали , шатори се обарали, а војници ги нули од турских ђулади , и сам принц Евђеније мораде два иута промењивати место своме шатору. Аустријске војске изгибе неколико хиљпда (15.000) н тако се војска смањиваше из дана у дан. Почело се било говорити , да ће се принц Јевђеније са целом војском предати Турцима, само се он још уздаше да ће се избавнти, а његови војници слушалп су га у свему. Кад војвода Јевђеннје внде , да не може дуже тако остати у ватри са свију страна, он нозове остале старешине из његове војске да се договоре шта ће даље радитп. У томе договарању нринц .Јевђеније говорио да се треба бранити од Турака из шанчева, а сам је другчије мислио. С тога чим се старешине разиђоше, он спреми илан за иападај на Турке и нозва старешине војске те им то каза. Кад се по војсцн пронесе глас да ће се ударити на Турке, свн се војпици зарадоваше, јер су знали да ваља или гннути или Турке отерати. Јевђеније ноћу (15. Августа) уреди своју во.јску и у два сахата но ноноћн нареди да се наиада на Турке. Тек што војска пође напред, а паде густа магла, те се аустријски војници мало забунише и ночеше узкицати натраг. Принц Јевђевије дотрча са оно војске што му је остало, и сад се отпоче крвава борба. Аустријска војска оте од јаничара топове и ноче са њиховим топовима пуцатп на њих. Турци побегоше у шанчеве, али их Јевђенијева војска и одатле истера. Сад им није било ништа друго остало, већ да бегају и да избави свој живот ко може. У томе боју изгибе неколико хиљада (десет) Турака, али је изгинуло доста и аустријске војске (5000 мртвих п 2000 рањених). Сам