Просветни гласник

898

ИСТОРИЈА

Из града се крену иајпре један турски старешина са војском, над којом је он заиоведао (Гушанац Алија) и на лађама отпутова низ Дунав у Турску (у Видин). Али његову војску готово сву потуче са обале српски војвода Миленко Стојковић. Но и ако је отишао један старешина са војском, који је за новце служио најпре дахијама , а после турском паши , ипак је у граду остао царски паша са нешто царске војске. Срби су захтевалп од својих старешина, да се јуриша на град и да се сви Турци побију. Они су говорили овако: „Зар то нису Турци, који су као и дахије, и зар смо мп мало од њих страдали? Од куда су се они обогатили, од куда пм скупоцеео одело и оружје? Све су то од нас отели " Кара-Ђорђе поручи турском паши, да не може више давати у град храну, а дотле су Срби давали храну турској војсци. Паша замолп, да га пусте да иде мирно, и Срби га пусте и даду му пратњу. Али у путу Срби изађу из шуме и нанадну на пашу и његову војску, а уз њих пристану и они Срби, гато су пратили турску војску, и потуку готово све Турке. Кара-Ђорђе са својом војском уђе у град н потукоше готово све Турке, који су тамо заостали били. У граду Срби нађоше доста топова, ђулади, пушака и барута. И тако Срби новратише Веоград у своје руке тек после 380 година, који је наизменце био у рукама Маџара, Аустријанаца и Турака, као што је напред испричано. Срби су држали Београд само седам годиаа. Годипе 1813 на Србију навалп голема турска војска. Гусија је тада ратовала са Французима, панијемогла помагати Србима. С тога Турци пошљу велику војску на Србију. Српска војска борила се јуначки, али узалуд. јер су Турци били навалили са свију страна. КараЂорђе и остале војводе не хтедоше сс више борити, већ оставише свој народ и своју земљу и нређоше преко Саве и Дупава у Арсгрију. Турци узеше сву Србију па дођо^ие и у Београд. Оно мало срнске војске, шго се налазило у Београду , пије се смело ни тући са Турцима, већ чим су чули да су Турци близу, опи оставе град и варош и побегну. Тако Турцп узму опет Београд без нкаква боја. Бошто су Турци узели Београд и целу Србију, онда је тек настала права мука за српскн народ. Турци су хтели да се свете Србима, што су с њима ратовали и што су их толико пута иобеђивали. оа то су они чинили свакојака насиља, клали , убијали , отимали, робили жене, девојке и децу, и чинили што им је год воља било. Београд је био страшило за српски народ. Нови београдски паша Сулејман Скопљчк наредио .је, да срнеки сељаци дођу, да поправљају београдски град. Ту су их Турци клали, мучили , убијали и живе па коље мабијали Ко се год противио Турцима, одмах га они убију, или затворе у градске

зидове, па га ту муче док не умре. Једном се иобуне сељаци у једном крају Србије (Хаџи Проданова буна), но турска војска одиах отиде тамо , похвата многе људе и детера у Београд. НаЈпре су их затворили у градске зидове, па су их иосле но неколико изводили и живе на коље набијали. Они су се по неколико дана на кољу мучили, и пси су од њих живих чунали месо. Један пут су набили на коље тридесет и шест Срба на Стамбол капијп. На нослетку новеду на колац једног младића, који је био ђак (игумана Најсија из Трнаве у чачанском округу) у једном мавастиру. Он је био леп и висок младић, на зато је Турцима било жао да га набију на колац. Они му почну уз пут говорпти да се потурчи , па да му опросте живот. Младић их упита: „умиру лп кад год и Турци", иа се онда колико игда може насмеја и овако подвпкну: «Пема пере боље од ришћаноке ! «Чинте Турци што је вама драго ; »Скоро ћете и ви додијати ; «Еда Бога и његове правде.'« Кажу да је нека баба, која је видела, како је тај младић млад и леи, почела да му говори, да се потурчи, а да ће Бог видети, да он то чини од невоље, па ће му оиростити. Али јој младић овако одговори: «Мајко моја па мдеку ги хвала, «Ал не хвала на науци такој. «Влаго сваком ко раније умре, «0 мање је и муке и греха ; «А још има браће но свијоту...« Сами Турци зачуде се толиком јунаштву, па га не набију живог на колац, већ убију ножем, па га мртва на колац набију. Алп Срби нису 'логли дуго нодносити турско насиље. У Србији је био остао једаи војвода, који није хтео бегати у Аустрију, кад су остале војводе побегле. Тај војвода био је Милош Обреновић. Кад је видео, да Турци чнне народу све више зла, он подиже народ на оружје против Турака. Он .је на више места иотукао турску војску и нстерао Турке из Србије. Али оп није могао од Турака отети Београд и друге градове, него су они остали да у њима живе. Турци су живели у Београду и другим градовима, док ннје у Србији ностао (по други пут) књаз, син Милоша Обреповића, Михаило. Чим је постао књаз српски Михаило Обреновић, он се одмах почео старати да истера Турке из Београда и других градова (Шапца, Смедерева, Ужица и т. д). Године 1862, дакле пре 19 година, Турци се заваде са Србима на Чукур-чесми и убију једпог српског младића. То ,је било 3. Јуна. Један срнски чиновник пође из полиције са