Просветни гласник

910

Б. Посебни иреглед 1. Јужна. Јевроиа : а) Уиоредни преглед њена три полуоетрва. б) Пиринејсво иолуострво (Шпанија, Бортугалија, Андора). в) Апенинеко полуострво (Италија, св. Марино). г) Балканско иолуострво (Турска, Грчка, Бугарија, ист. Румелија, а за оетале државе и иокрајине, види ерпске аемље). 2. Средња Јевроаа : а) Ауст, о-маџарска; б) Срнске земље; в ; Румунија; гј Немачка; д) Холапдија; ђ) Белгија; е) Швајцарска; ж) Француека. 3. Северозааадна. Јевроиа : а) Велика Британија; б) Данија; в) Норвегија; г) Шведска. 4. Источна Јевроиа: Руеија. (Код свих ових земаља, на првоме месту биће топски, за тим физични и на поелетку политични опис, у који ће у1.и краћи или шири нацрт, њиховога историјског разви,)ћа. Разуме с; све ово ваља да је најопшириије описано код српских земаља). Додатак. Историја познавања Јевропе. IV разред I Земљоиис Азије, Африке, Америке и Аустралије. (Сваки овај део света в;*ља ониснвати онако, како је казано у програму за земљопис Јевропе, дакле најпре да дође општи, па ноеебни опис, и најпосле историја откријћа свакога појединог дела). II 1^озмограФИЈа А. Сунчев систем 1. 'Земља: а) Облик и величина земље; б) Обртање земље око своје осовине; в) Путовање земље око сунца; г) Положај осовине земљине нрема равнини њена пута, и последице у погледу на оеветљење и загревање. (Повратници и поларници; појаси земљини; годишња доба и дани и ноћи под разном земљоиисном ширином) 2. Месец: а) Облик, величина и кретање месечево око осовине и око земље. б) Мене месечеве. в) Површина и Физичне особине његове. 3. Сунце: а) његова величина и кретање; б) Физичне особине; в) помрчање сунца и месеца. 4. Сунчеи систем: а) нокретнице (њихово кретање, величина и Физичне особине; унутарње и спољне покретнице); б) Реначе; в) Метеори. Б. Неиокретнице 1. Број, величина и даљина непокретница. 2. Звездана јата. 3 Еретање. 4. Саетав и Физичне особине. 5. Кумовсва слама и оетале васеленске маглице. 6. Вемљоиисна ширина и дужина и вако

се оне одређују. 7. Вакони кретања васеленских тела. Додатак. Кратва историја ове науве. (Помен Птоломија, Конерника. Тихо де Враха, Кенлера и Њутна). Нааомена. Почем су ученици, који су данас у IV р., прошле шк. год. довршили Земљочис, то нека им се ове године нреда.је еамо Козмогра®ија, разуме се, у нространетву, које дозвољава време од године дана га по 3. ч. недељно. VI] ПРОГРАМ И 3 С Р II С К Е И С Т 0 Р И Ј Е ПРИСГУИ Поглед на балкаиеко нолуосгрво нред долазав Јужних Словена. Почетак и трајање гловенског досељавања на балканско полуострво. У које време пада долазак Срба и Хрвата ? Одавле су се доселили Срби и Хрвати ? На који су начин заузели нову отаџбину на југу? Какво су иароде затекли у њој 2 Које су земље заузели Срби, а које Хрвати? У каввом су одношају стајале српске области једна према другој ? С каквом су образованошћу, вером и моралном онагом дошли Срби на југ ? ПРВО ВРЕМЕ. СРБИ ПРЕ НЕМАЊЕ А. НА.ДМОЋНОСТ СРБИЈЕ (ДО ИООДЕДЊЕ ЧЕТВРТИ X ВЕКА). I. ОДСЕК ПРВИ ОД ДОЛАСКД ОРБА до 871. 1. Србија а. Први владари од Србије. б. Властимир. Ратови с Бугарима. Нападај Арапа на источну обалу јадрансвог мора (840) и последица, тога наиада за Србе. в. Мутимир, Стројимир и Гојник. Наетавак војне с Бугарима. Унутрагања војна међу синовима Бластимировим. г. Мутимир сам. Српека племена поднргавају се врховној власти византијекој. 2. Неретва Војна Неретвана с Млечићима (830—840).