Просветни гласник

911

3. Хум, Требиње н Зета Оскудица историјских весги о овии државама српским Родбинске ве:?е између владалачких породица Србије и Требиња. II ОДСЕЕ ДРУГИ од 871. до последње четврти х века 1. Србија а. Мутимир (ј 890). Покрштење Орба. б. Прабислав (891—892). Борба ок<ј цресгола. в. Пвтар (882—917). Наставак бораба око престола. Његови пријатељски одношаји према Бугарекој и Византији пре велике борбе између очих двеју држава. Ва то време Петар проширује своју класг до у Неретву. У рату изме1>у Бугарсие и ВиАантије Нетар прелази на страну друге. Губитак престола (917). г. Павле (917—920). Ворба око престола са Захаријом. Оч измењује врховну власт бугарску визацтијском и то га стаје престола. д. Захариј а (921 — 924). Орби и Хрвати стукају у савез с Византијом. Захарија побеђује бугареку војску. Бугари освајају Србију 1). Србија под бугарском царевином (925—931). Чвслав (932 | после 959). Устанак против бугарске влаети. Чеслав подвргава својој власти све српске земље. ж. Оскудида поузданих вести о догађајима иосле смрти Чеслава. Веот калуђера Дукљанина о освојењу Рашке Грцима и новије мишљењр о томе. 2. Неретва Борба Неретвана с Млечићима 876, 877 и 948 и резултат тих бораба. 3. Хум Кнез Михаило Вишевић (пре 912 | после 926). Његово пријатељовање са Симеуном , царем бугарским. Зближује се е Византијом и Хрватима. Напада на Италију (926). 4. Требиае и Зета Оскудица историјских вести о овим државама и после 871 године. Одношај њихов црема Хуму и Орбији. Б. НАДМОЂНОСТ ЗЕТЕ (од ПОСЛЕДЊЕ ЧЕТВРТИ X ВЕКа до Нкмлње) I ОДСЕК ПРВИ ДО 1019. ГОДИНЕ а. Јован Владимир (пре 988 | 1015), владалац Зете и Нидгорја, а Драгомир (+ 1018),

кнез Требиња и Хума. Цар Самуило осваја српске земље, али им осгавља унутрашњу слободу (око 987 — 8). б). Зету освајају Бугари (1015). в. Смрт Драгомирова. Српске земље потпадају под врховну власт византијску (1019). в. Неретва до 10)9. II ОДСЕК ДРУГИ, ОД 1019. ДО 1101. а. Стеаан Војислав (| 1050). Устанак у Зети и срећни ратови Војислављеви с Грцима Обнова етаре дукљанске архијепископије у Бару. б Михаило Војислављевић (1051—1081). Буна у Требињу. Михаило се корчсти пријатељством грчким и уједињује Зегу, Требиње, Хум и Рагаку у једну државу. Његова сурадња у бугарском устанку (1073) и војиа с Грцима Преговори с Римом због краљевске круне. в. Бодин Михаиловић (1082 — 1101). Распра са стрицем због престола. Савез с Грцима против Нормана. Бодин доводи Рашку и Боену у тешњу везу са осталом својом државом. Нападај на грчке земље. Ратови рашког жупана Вукана с Алексијем Еомненом. Свађа Бодинова с Дубровником. III ОДСЕК ТРЕЋИ, ОД СМРТИ БОДИНОВЕ ДО НЕМАЊЕ орбе око престола између Бодинових рођака и наследника. Срп^ ке земље нотиадају иод врховну власт грчку. Војна Рашана прогив те власти у савезу с Угрима. Положај Босне у то доба. ДРУГО ВРЕМЕ. ОД НЕМАЊЕ ДО КРАЈА XV ВЕКА Политички део А. НАДМОЂНОСТ РАШКЕ (до 1371). (Неманићи) I Рашка, Зета, Требиље и Хум 1. Огеван Немања, велики жупан рашки. 0 роду Немањину. Како је Немања поетао великим жупаном у Рашкој. Освојење Зете. Распра с Дубровником. Победа над Грцима. Мир с Манујлом Комненом. Рат с Андроником Комненом. Рат с Дубровником. Ратови е Грцима за владе Исака Анђела. Одношаји Немањини према западу. Гоњење богомила. Одлазак у калуђерство. 2. Стеван Немањић. Распра међу синовима Немањпним око престола. Како су се Угри и Бугари користили тои распром, Сукоби Стеванови с 114*

■:>