Просветни гласник

115*

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗПЈЕ

919

миру. Пољска. ТренЈтни блесак пољске државе под Болеславом Кривоусгим. Поцепана Пољска у борби с многобошким Прусима. Пољска страда од поплаве монголске. Додатак о Прусима и Лчтванцима. Русија. Русија се све више цена и слаби. Русија страда од поплаве монголске. Русија пот пада под нладу■златпе хорде од Капчака. Ропска потчињеност ропских кнежева монголским кановима. Скадинавија. Дапска се краљевина шири и опет смаљује под владом два Валдемара. Норвешка се краљевина не може да оснажи због династичких трвења. Шведска краљевина ве може да дигне главе због племенских и динаетичких трвења. в) Периода свитања. Обнова наука и уметноети и главни моменти у појединим државама за ово доба. Шаанија Гранада освојена од Мавара. Португалија предњачи хринЉанеким држа^ама на пиринејском полуострову. Кастилија и Арагонија уједињују се под Фердинандом и Изабелом. Проналазак морског пута за Инђију. Проналазак новог света Америке.- Италија. Папство и држава папска. Млетке и Ђенова на врху своје силе и богаетва. Домбардија и Тошкана постају монархије. Напољска и Сицилија поетају гапанске обласги. Процветање уметности и наука у Талијана за ово доба. Немачка. Цареви од различних династија немачких. Цареви од династије луксенбуршке. Царско достојанство остаје при хапсбуршкој династији. 0слобођење Швајцарске. Невачки ироналасци и хуманисти. Францеска Филип IV побеђује напство и епаљује храмовпике. Филин IV оенива нову динаетију валојевску и започиње стогодишњу- војну са Инглеском. Францеека у опаености од Инглеза. Јованка Орлеанкиња епасава своју домовину од ту!)Ина. Коначно уништење Францеских вазалија. Ратовање Францеских краљева на апенинском полуострву Францески хуманиети. Инглеска. Влада три Идварда Плантаћенетовића. У домаћим немирима династија Плантађенетовића цепа ее на Л.енкеетровиће и Јорковиће. Влада три Хенрика Ленкестровића. У борби дрвене и беле руже задобијају владу Јорковићи. Хенрик Тудор оснива нову динаетију у Инглеској. Инглески хуманисти. Чешка. Чегака нод краљевима од динаетије луксенбургаке. Хуситска војна. Чегака потнада под династију хапсбургаку. Хус и Јероним најзнатнији гласници реформације. Мађарска. Анжујци на мађарском престолу. Изборни краљевн мађарски од разних династија. Сибињанин Јанко и Матија Корвин. Мађарска постаје пљен хапсбургаки и турски. Пољск а. Последњи Пјастовићи уједињују и опорављају Пољску. Краљевско достојанство ночиње бивати изборно у Пољској. Оснажење Пољске под динаетијом Јаћелон-

ском. Скандинавија. Прикупљање скандинавских кралевина у већу целину. Калмарска унија под краљицом Маргаритом. Русија. Безакоње и крвопролиће међу Руриковићима за владе монголеке. Москва постаје средигате руске државе под Иваном I. Први устанак руски на Монголе под Димитријом Донским. Ослобођење и уједињење Русије под Иваном Васиљевићем. Бугарска. Цар Светислав опоравља мало Бугарску. Михпјло Шигаманић гине у борби са Србима. Верозаконеки метежи и државни раздори за вдаде цара Александра. Вугарека потнада под Турке за цара Шигамана. Византија и Турска. Византија разтрзана ломаћим раздорима под Палеологовићима. Коначна пропает Византије. Турска сила у св »јем зачетку. Турска сила за иеко се доба ноколеба. Турека сила нагло се опоравља. Турска освајања у већем размеру. Турско варваретво. 3. Нови век, Шта је покретало народне тежње за већим напретком. Шта је сметало тим тежњама у новом веку. Колико ее успело до сада. Доба новог века. б) Период а реформације. Шта највигае изазва решормацију и главни моменти у појединим држа м ама за, ово доба. Немачка. Продавање индулђенција даје најближег повода реформацији. Лутер и Меланктон започињу ре®ормацију. Л.утер нред сабором у Вормсу и у замку Вартбургу. Главнз оенови иротестантске цркве. Сељачка и гамалкаденека војпа Верозаконски метежи енремају нову војну. Тријестогодигања војна Послетци тријеетогодигање војне. Стање уметноети и наука у Немаца за ово деба. Швнјцарска. Цвинглије и Иколампадије започињу реФормацију у швајцарској републици. Јован Калвин утврћује протеетанеку цржву у вигае кантона швајцареких. Верозакопски раздори мећу појединим кантонима и разни сукоби с околним владаоцима. Стање уметпоети и наука у Швајцараца на ово доба Италија. Папство и држава папска. Млетке и Ђенова у својем опадању. Ломбардија потпада под Шпанију, а огакана остаје под Медичићила. Савоја и Пијемонат ноетају узданица талијанска. Стање уметности и наука у Талијана за ово доба. Шаанија. У држави Карла I никад сунце не залази. Филип II најревноснији бранилац католичке цркве Шпапија нагло посрће под владом друга два Филипа. Ослсбоћење Холандије. Урећење и процветање холандске републике. Стање уметнести и наука у Шпанаца и ПортугаЛаца. за ово доба. Стање уметности и наука у Холандеза и Белћијанаца за ово доба. Францеска. Страдање прких протеетаната или хугенота Францееких. Верозаконски ратови у