Просветни гласник

920

Францеској изиеђу католика и хугенота за владе иоеледњих Валојевића. Хеирих IV најбољи краљ оенива нову династију бурбонску и нроглашава слободу верозаконску у Францеекој. Ритеље ојачава влпст краљевсиу и подиже династију бурбонску на прво место у Јевропи. Стање уиетноети и наука у Францеза за ово доба. Инглес ка. Други Тудоровић заводи реФормацију у Инглеско.ј. Последњс владарке од динаетије тудоровске. 0 супарништву измећу Јелисавете Тудорове и Марије Отуартове. Влада прва два Стуартовића у Инглеск(>ј. Инглеска револуција ствара ренублику на британским осгрвима под заштитом Вромвељевом. Стање уметности и наука у Инглеза за ово доба Скандинавија.. Калмарска се унија савргаено раснада. РеФОрмација се утврђује и племство сили у Данској и Норвешкој. Густав Ваза ослобођава своју домовину и заводи реФормацију у Шведској. Шведска ностаје прва држава на северо-истоку јевронском под Густавом Лдолфом . Сгање уметности и наука у скандинавских народа за ово доба. Пољска. Ре®ормација се шири у Пољској у најејајније доба њено за владе два Жигмупда последњих Јађелоновића. Краљевско достојанство на ново изборно у Пољској. Иољска остаје верна католичанству, али се нагло смањује за владе три изборна Васића. Стање уметности и наука у Пољака за ово доба. Русија. Иван Грозни постаје цар, раширује своју државу и утврђује у њој деспотизам. Руриковићи изумиру и Русија пада у анархију. Први владаоци од нове династије Романовића онорављају поремећену Русију Стање уметности и наука у Руса за ово доба. Турска. Турска сила на врху својем. Турска се сила колеба на висини својој. Вера и књига у хришћана под турском владом. б) Периода аисолутизма. Како се развио апсолутизам и главни моменти у појединим државама за ово доба. Инглеска. Влада два последња Стуартовића у Инглеској. Друга револуција инглеска утврђује уставност на британским острвима под Виљемом III. Влада три Ђорђа од династије хановеранске у Инглеској. Инглеска постаје прва трговачка земља на свету. Оелобођење северне Америке. Отање уметности и наука у Инглеза за ово доба. Францеска. Људевит XIV представник апсолутизма у Јевропи. Министар Колбер поиравља државну Финансију и унаиређује земаљску привреду. Министар Лувој нриређује дворска весеља и уређује стајаћу војеку. Пљачкашки ратови Људевнта XIV. Људевит XIV гони Хугеноте но жељи своје метресе Ментеноне. Францеска страда у рату за наеледство шпанског престола под остарелим Људевитом XIV. Намесништво Људевита XV. Љу-

девит XV под утицајем својих министара и ме■греса. Влада Помнадурина. Везакоња за старости Људзвита XV. Сгање Францеских уметности и наука у веку Људевита XIV. Књижевници ®рапцески из XVIII столећа као гласници револуције. Немачка царевина. (Општн поглед на све државе немачке). Аустрија (Влада Л.еонолда I, ЈосиФа Т, Карла VI, Марије Терезије, ЈосиФа II и Леополда II). Пруск а. (Влада великог изборника Фридриха Виљема, краља Фриариха I, Виљема I, Фридриха II великог и Виљема II). Стање уметности и наука за ово доба у Немаца. Швајцарска. Сталешки и верозаконски сукоби и ратови. Стање уметности и наука у Швајцараца за ово доба. Италија. Папство и држава папска. Млетке и Ђ^нова нагле коначној пропасти својој. Ломбардија и Тошкана ностају аустријске области. Напољска и Сицилија ностају самостална краљевина под династијом бурбонском. Пијемонат и Сардинија све се већма снаже под динасгијом савојском. Стање уметностн и наука у Талијана за ово доба. Шаанија. Изумрле Хапсбурговиће на ирестолу шпанеком замењују Вурбоновићи. Аранда гони језуите из Шпаније. Португалија страда под бдготним краљевима од династије браганачке. Помбало гони језуите из Португалије. Стање уметности и ваука у Шпанаца и Португалаца за ово доба. Холандија. Најсјаније доба холандеске републике. Отање уметности и наука у Холандеза за ово доба. Скандинавија. Шведска опада за владе три Карла од династије Фалачке. Густав III обара шведску олигархију, али гине од завереника њених. Данска чами под владом својих Фридриха и Хриетијана. Миписгар Струјензе предузима безуспешне реФорме у Данској. Стање уметности и наука у Скандинавији за ово доба. Русија. Младост Петра I Великог. Путовање Петра Великог по Јевропи. РеФорме Петра Великог. Војне Петра Великог. Приватап живот и тестаменат Петра Великог. Великашке еплетке од Петра I до Катарине II. Царовање Катарине II. Влада Потемкинова. Стање уметности и наука у Руса за ово доба. Пољска. Пољска иостаје ариетократска република. Пољска на умору. Пољска је свршила. Стање уметпости и наука у Пољака за ово доба. Турска. Турека сила задаје последњи пјт страха хришћанству. Турека сила у евојем опадању. Да ли је било какве књижевности у турских мусломаиа и њихове раје за ово доба. в. Периода најновија. Летимичан иоглед па најновије нојаве историјске, и главни моменти у појединим државама за ово доба. Францеска. Последње године апсолутне владе. Оталешка се скупгатина претвара у уставотворну скушитину народну.