Просветни гласник

922

ција Францеека. Холандија и Белђија поетају једна краљевина иод дивастијол орапијевском. Бел^ија се одваја од Холандије. Миран развитак Белђије и Холандије за носледн>их педесет година. Стање уметности и наука у Холандеза и Бел^ијанаца за ово доба. Скандинавија. Догађаји на скандинавском полуострву за велике револуције Францеске. Дична унија између Шведеке и Норвешке, Данске и Шлезвиг-Холштиније. Данска губи ШлезвигХолштинију. Шведека добија место сгалепше скунштине земаљско преставнаштво. Стање уметнооти и наука у скандинавских народа за оводиба. Русија. Како се држала Русија нрема Францеској у револуцији. Држање Александра I према Нанолеону I. Година .1812. Александар I поетаје најважнији члан свете алијанције и пада у верозагеонско сањалиштво. Никола I угушује војничку буну о својем ступању на престо. Рат с Персијом и Турском. Прва буна пољска. Бојна на Кавказу. Кримеки рат. Александар II цар о •лпбодилац. Друта буна пољска. Реакција и опозиција. Најновија освајања руека. Отање уметноети и наука у Руса и Пољака за ово доба. Турска. Први султан реФорматор. Одметање паша. Орнски устанак. Устанак босанско-херцеговачких бегова. Мехлед-Алија хоће да преотме престо Оемановићима. ХатишериФ од Ђулане. Поеледњи отпор босанско-херцеговачких бегова. Хат-и-хумајум. Мимогредни освртај на подунавске кнежевине и грчку краљевину. Народни устанак херп.еговачкк и критски. Мптадов устав и софта. Српско-турски рат. Руско-туреки рат. Вакључак. 0 књижевности хришћанских народа на балканскои полуоетрву. IX ПРОГРАМ ИЗ ПОЗНАВАЊА ЧОВЕКА И НЕГЕ ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА I РАЗРЕД Човек је најеавршенија животиња; сасгав његовог тела из органа а ових из ткања. Човечије се тело храни, дише, а те радње имају животиње и биљке сасвим сличне ; неке радње прчнадају само животињама. Подела рада на органе биљног и анималног живота ; разлике које посгоје међу биљкама и животињама. 1. Органи биљног живота. Храњење. Шта је храна ? — У каквом виду примамо храну ? Дневна потреба хране од куд долази? Процес варења — 1, жватање, зуби, пљувачка, вилице, непци, ненч. вео, ждрело, једњак; — 2, гу-

тање ; — 3, желудац где лежи, како изгледа, сокови желудични, химус — вратарник — прелаз у танка црева, ту се примеша жуч. Панкреатичан сок — даљи пут кроз танка црева, одвајање млечног сока (хилуе), присвајање у иашу крв. Прелаз остатка несварене хране у дебела црева. Истуривање неупотребљивог дела. Цео прибор органа варења, њихов рад, сокови који ее ту одвајају, примешају, у кратко али јасно да се опишу. Пут којим се течности нрисвајају и у крв долазе, где ее сувишак течности (воде) одваја. Описати у кратко кожу и бубреге; зној и мокраћу; дневна количина једне и друге течности ; главни састојци. 2. Млечни сок где се примеша крви ? Каква је то течност ? -—- Колико има човек крви ? Крв се усири — крвна вода и крвне ћелије — (к. куглице) — Фибрина (влакнина) соли —■ (куинса со) хлорнатриум — гиожђе — црвена боја крв. ћелија. Разлика крви по боји од чега долази ? Орце средиште свију крвних судова — рад његов — место где лежи — перикарднум — кружене крви кроз срце — деоба на десно и лево — и свако на предкомору и комору — грађа срца — лева половина јача од десне, •— зашто ? — Чиме је постарано, да се крв никад не враћа у одељак откуд је дошла ? — Судови: који крв донесе и враћају к срцу, и који односе ? Артерија, вене, каниларни еудови — разлике у грађи — по чему се познаје које је врете суд повређен — пулс, било, шта значи на артеријама — велики и мали оптицај крви у нагаем телу. 3. Дисање — како долази ваздух у плућа ? Описати пут и плућа где леже, њен састав, дугањак, бронхи, њено гранање, ваздугане меуриће; гата се збива у плућима; разлика између ваздуха што га удишемо и издишемо. — Шта бива кад човек нечист ваздух удигае ? — Од чега следује смрт ? Шта се рађа још поводом дисања у нашем телу ? — Топлота. Органи анималног живота А. Осеђања 1. Живачна система. — Шта су живци ? Деоба на средсредни и пери®ерни део. а. Мозак — кич. мождина где леже , како су умотани — величина мозга — деоба у в. и м. мозак — хемисФере —бела и сива маса, вијуге м., разлика у долњој и гсрњој површини. — Да се спомену XII пари живаца, али само 1. 2. 8. 9. да се именује као чулни нерви и 10-ти због везе коју