Просветни гласник

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ 923

обдржава са органима труиа — затим да се про- I дужена мождина, варолов мост, дпомену, и њен задатак. — В. м. седиште осећања, умовања, м. м. седиште центра кретања као и прод. мождина. У кратко кич. мождину описати. Живци, колико нари има, чему служе. — Тако исто и н. симпатичног у кратко споменути, у чему се разликује од живаца анималног живота. Живци пери®ерни како се деле? — Њин центар? — Оличност и разлика са телегравском жицом. -- Живци осећања како се деле. Живци за чула. — Колико има чула? Б. Органи чу<дни а. Вид. Око где лежи, чиме је постарано за заштвту од повреда? Опие обрва, капака, сузног прибора, трепавица, везице. Само око састоји се из опница — и течности. Где се ствара слика предмета ? Кроз које опне и течноети до ког места долази зрак светлости ? Око се удешава —- краткодалеко-видост. — Једноструко виђење са 2 ока. б. Слух. Уво где лежи. Подела у 1 спољашње: шкољка, улазак у слушњу цев, коштани и рскавичав део. 2 средње у: бубњача, опница, кошчице. 3 унутарње уво — лавиринат, трем, пуж, полукругли канали. На ком месту прима живац утиске ? Еустахова труба — услови за добар слух. Глувост. в. Мирисање, обонање. Опис носне дупље — слузокожа, названа шнајдерова опна — где се грана живац ? — услови обонања. 4. Укус •— опис језика — слузокожа, квржице на језику — каквих утисака примамо ? — Од чега зависи укус, ? 5. Такнуће — кожа — покожица, крсно, коса, длаке, жлезде у кожи. — Живци, њино гранање. — квржице такнућа — где их има понајвише? В. Органи за ^ретање 1. Коети — костур — подела у главу, труп, удове. — Глава у лобању и лице. Колико има костију, начин како су међусобом спојени ? Труи — кичма, број обртања, подела у партије, шупљине трупа, грудни кош — састав ребра, лопатица, кључне к. Дупља трбушна — карлица, клети к. Удови горњи: руке, раме, мигаица, лакат, шака, корен ш., длан, прсти Удови доњи: бедра, колена, голеница, листови, стопале, табан, пед. Кости, какве разлике постоје код детета и одраслог човека ? Прсти, кошћано ткање. Како се кости хране ? Аноргански и орган-

ски део костију. — Одкуд добијају кости то градико ? — Зглобљење — зглавак. — Број свију костију — тежина косгура у живом човеку — тежина пепела. 2. Мишићи — месо. — Шта су мишићи, боја откуд њима долази. Шта нае учи. Стакло што увеличава. — Облик примитивног кончића — глатки м. — Разни облици мишића — тегива, суве жиле, — рад мишића. Глас где се рађа? Опис гркљана. Колико траје човечији живот ? — Од чега зависи трајање чов. живота? Који сталеж живи најдуже? Зашто? Услови обдржавања здравља. 1-ви услов: дисање чистог ваздуха. Појам чистог и нечистог ваздуха, колико треба ваздуха ч. за 1 сат? — Разлика дисања у пољу и у затвореним собама. — Наш стап — какав треба да буде. — Прека погреба понављања ваздуха у етану. — Промаја, вентилација, дувари наших станова пропуштају ваздух. — Узроци кварења ваздуха у нашим становима 1 дисањем, 2 радом, 3 грејањем, 4 осветљењем, 5 труљењем органских тела, 5 прашином, — (њено порекло органско и анорганско, значај и уплив на здравље), 6 заходи. Правила чувања здравља, која се имају набљудавати. Човек не дише само плућима но и кожом — докази. — Зашто је нужно 1 кожу неговати а то се постигне: умивањем, купањем; правила за купање 2 кожу чувати, а то се постиже хаљинама, Какве су нам хаљине потребне, од какве материје боље; оцена лана, памука, вуне за поједине делове нашег тела. 2-гиуслов: добра,цељисходна хранау довољној количини. Наша храна — шта треба јести колико дневно и кад? Наша јестива. — Млеко, јаја, сир. месо, опасности од св. меса, громулице, трихине, постанак пантљике — рибље месо кад је нездраво варива — леб — поврће — мед — воће — масло — сланина — зејтин. Пиће. — Најбоље ниће јест вода; каква треба да буде ? Пића кисељењем, врењем добивена или кувањем у казанима нису нробитачна — вино, пиво, ракија. Пића, која драже човека: ка®а, чај, дуван. Човеку треба кретање, како тела тако и душевних сила. Тело крепимо гимнастиком. —-Уплив г. на здравље, кретање без алата — слободна г., примери. Војена г., њен велики уплив на здравље. Душевне наше силе развијане школовањем; рад и одмор. Вежбање памћења. Забаве — игре — спавање.