Просветни гласник

939

Не дишешо само и једино плућама но и кожом. Важноет кожног испаравања — отуд следује неговање кожног органа и старање за чиетоћу коже. 1. Чистоћа коже постизава се купањем , умивањем, трљањем. Дадна, млака, топла вода и купатила. — Кунање у мору, рекама, кади, правила за купање. Важност трљања: Мапа^е. — Основи употребе ладне воде и у болном стању, — Хигијенска правила за обдржавање чистоће: коже, косе, браде, ноктију, зуба. 2. Нега коже обдржава се хаљинама. — Уплив разних ткања — као кожа, животинске вуне, свиле, памука, лана, каучука, хартије — на кожу нагаег тела. Унлив хаљине по боји, кроју, материји. Правила избора хаљина за поједине делове тела. 3. Чување. Не^а чула, вида, слуха, мириса. 4. Електричност ваздуха, правила чувања живота наспрам електричног ваздуха. II Храна Дељ хране — мена органске материје и снаге у животу организма. Либигова нодела јестива у пластична и респираторна, у азотна и безазотна јестива. 1. Анимална храна: јаја, млеко, сир. Меео: говеђе, телеће, овчије, свињско — рибље. — Опасноети од употребе нездравог меса, громуљице ностанак пантљика — трихине. Начим справљања меса - који је најбољи. 2. Виљна храна — сличност анималне и биљне хране. — 1. Варива, 2. кукуруз, 3. пшеница, хлеб, 4. пиринач, 5. кромпир, 6. гљиве. 3. Безазотне смесе: Анималне: маст, масло, сланина, сало, лој. Виљне : зејтин, шећер, мед, поврће, воће. 4. Анорганска јестива: вода, соли. 5. Оредства за уживање : Сгепи881шМе1. Подела у 3 врсте. 1. Зачини. Сгетсигге. — Домаћи : паприка, сенеФ , рен , ротква, — страни : бибер , ванила, шафран. 2. Алкохолска пи! ; а — дејство њино на наш организам. Алкахол није храна — ракија —- вино — пиво — ликери — рум. 3. Алкалоидна пића : ка®а — чај — какао дуван. Месна и биљна храна — вегетаријани — општа правила за избор јела — дневна количина. III Кретање Важносг кретања тела — Активно и пасивно креташе — ходање — скакање — трчање — ја-

хање — пливање. Гимнаетика — без алата и са алатима — важност гимнаетике на развитак нашег тела — на обдржавање здравља — војена гимнастика, и њена в. важност. — Уман рад и одмор. — Забава, потреба забаве. Хигијенска правила за умни рад и забаву. — Начин забаве, 1. психијске забаве: друштвени живот — позориште, — музика. 2. Физичне забаве : пољски и баштовански рад, лов, друштвене игре. 0 злоупотреби забаве. Мир — спавање — природа, ностанак спавања. Дремљивост. Неспавање и средства против тога. — кад треба и колико спавати. Сан пре и после поноћи. Соба за спавање , кревет и начин лежања.

XVIII НЕОРГАМС^А ХЕМИЈА хемијски појави I Неметали А. Посебни одељак 1. Воденик. 2. Кисеоник. Озон. Оксидација. Горење. Дисање. Вода. Дучење и састављање (анализа и синтеза) воде. Физичке оеобине воде. Дестилација. Растварање. Кристална вода. 3. Гугаик (Азот). Амонијак. Гушична (азотна) киселина. Алкали и киеелине. 4. Угљеник. Угљеникове одлике: дијаманат, гра®ит и аморфни (органски) угљен. Угљенисање у угљенисаоницама и угљенисање у природи. Чађ. Угљеникови оксиди и угљена киселина. Сува деетилација и гас за осветљење. Пламен. Облик и делови пламена. Светлоћа и топлота пламена. Топлота за запаљивање. Дуваљка и делови пламена пред њом (пламен редукције и оксидације). Боја пламена. Дим. Гориво. Грејање и промаја. 5. Хлор. Хлороводенична киеелина. Царска киселина. Бром. Јод. Флуор. 6. Сумпор.