Просветни гласник

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

938

Рад мишића, бубне опне — на што служи Еустахова труба? ГГут, којим трептерење ваздуха (звук) долази до нагае свести ? Бро.ј кортијевих сводова и Фибра, број треперења код простих и сложних звукова, границе примања појединих утисака? 5. Обонање. Орган, где је живац смештен јеет носња дупла, са свима осталим: хигморска — чеона и дупља у клинасгој кости. — Опис коетију у главноме, које ту дупљу састављају : ситаста, гакољке да се напомену, и грађа ових костију. Олузо-кожа, којом су те дупље обложене, шнајдерова мембрана. — 1-ви живац — ол®акториус где се грана, последњи кончићи? Од чега зависи обонање? — Мириси, њина природа ? — Микс канФор. — Разлике у развићу тог чула код европеада и народа у примитивном стању. — Непријатни мириси нису увек и здрављу шкодљивл. 6. Укус. О- п 8 1; и 8. Анатомски опис језика. Мишићи језика — живци — место где је укус смештен ? — Како изгледају квржице (РарШа §'п81и8) ? Еакве утиске примамо на језику ? Материје морају бити у течноети раетворљиве ? Између утиска мириса и укуса влада истоветност, често се утисци од једног и другог чула узимају једни меето других. Развитак човека као индивидуе Одојче — дете — младић — човек — муж — старац — особине те поједине доби. — Развитак (душевних) умних моћи. — Васпитање, гаколовање, сбразовање. — Век човечији ? колики је по природи човека — примери — а колика сада траје у ередњу руку код немачких, романских, словенских народа? Вакони рађања, умирања, појави у моралном кругу чоказују сталноет —- шта пас учи етатистика? Примери по Кетелету и Емглу. Расе Разлике раса по кроју лобање, косе, боје коже. Еолико се раса узима ? — Кавкаска, монголска, етиопска као гл1вне да се опигау тачно, американска, малајека да ее спомену. Развитак и усавршавање човека Човек се непрестано усавршава. — Докази. Остатци човека из разних геолошких периода. Веројатно време. кад је човек први пут се појавао ? у ком геолошком иериоду ? Докази — вероватни облик и стање примитивпог човека. — До-

кази : да је био антропоФаг, 1. да је обитавао у пећинама (Ноћ1епћшс1е) — алати од камена оруђе. — 2. да је прешао у боље стање пастира. земљеделца. — Насеобине на језерима, зграде на кољу (РГаћ1ђаи4еп). Период оруђа, накита од бакра, бронзе, гвожђа. Прелаз у хисториеко доба, колико је од прилике могло трајати?— Докази за наше тврћење: а. све што се до еад иекопало, 6. приче, бајке, в. и сада налазимо код разних парода сва ова стања. Број људства на земљокругу 1. По раеама, 2. по верозаконом односу, 3. по државном облику. II Дијететика. — Хигијена Значај речи: Хигијена — како се дели државна X. и засебна X. или Дијететика. Подела целог предмета према свима главним условима живота : I потреба чи стог ваздуха; II добре хране; III кретања. I Ваздух. — Физичка и хем. својства ваздуха. — Сталне и случајне примеее ваздуха. Углендиоксид и прашина, њено органско или анорганеко порекло. Важност и упљив на здравље. — Опоре и гљиве у ваздуху — поетанак мијазама — грознице и других прилепчивих болести. Правила чувања здравља, која отуд следују. Чист ваздух где се налази ? — Шуме, њина важност и уплив на опште стање здравља. — Нечиет ваздух и узроци кварења ваздуха. а. Варуштине, труљење органеких тела, гробље. Постанак мијазама. — Хигијенска правила при редњама. — Углендиокспд како где се рађа. Опасност у затвореним локалима — дисање човека — важност стана — и хигијена стана. Собњи куб. — Зидови процуштају ваздух — промаја, потреба вентилације. б. Дожење, грејање соба и стана — најбољп начин ложења. — Правила хигијене за грејање стана. в. Осветљење, свеће, лампе, правила хигијенска. г. Ваздух у земљишту — и вода. - Земља је гаупљикава, пропугата течноети и гасове, опасност Која отуд прети здрав.љу и животу тела. Правила чувања здравља, која следују. д. Заходи, узрок кварења ваздуха — правила хигијенска.