Просветни гласник

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

937

Глатки, и са колутима? Подела м. — Извор рада мишића ? Закон обдржавања снаге ? —■ од чега завиеи рад нишића ? Живци једини покретачи м. — Облик м. ? глава, трбух, реп м. ? — разан начин рада ? подела по томе ? Начела : Физикални принцип, по ком мигаићи раде ? — Озиб, терет, тачка кретања. Тетива, суве жиле? Најглавнији мишићиглаве, трупа, удова? Комбинирана кретања тела: стајање. ходање, трчање, пливање? Особени рад мишића у гркљану. Анатомски опис гркљана, рскавице, мишића, — слузокоже •— где се ствара глас у гркљану ? Мутавост. в. Нервно ткање Елементарни облик н. т.: примитивни кончић и ћелија — ганглија — значај масги — леуцитине — у нервном ткању. — Задатак живаца сличност и разлика са телеграоском жицом — брзина, којом се спроводи угисак од периФерије до средине ж. системе. Нервни конци, гране — гапп — подела у централви — и периФерни део — анимални и вегетални живци — и првих у нерве осећања и покретања. 1. Централни део: Мозак, кич. мождина, где лежи ? Мозак како је завијен ? — Маса мозга тежина код оба пола, по старосги. Подела у велики и мали мозак, — подела по боји — сива периФерна, бела централна маса. Облик, опис вел. мозга и малог. — Вијуге (Гири) њино значење — хемис®ере в. м. — горња, доња плосна — XII пари живаца, откуд полазе, куд иду, где се гранају ? какве су природе ? чему служе ? — детаљни опис в. мозга — мождана греда — хоризонт. пресек — велике коморе, оптичан брежуљак — цртасто тело. Оиис малог мозга — продужене мождине вароловог моста — чему служе ? Кичмена мождина — просек — анатомски састав — нерви к. мождине — колико их има њин постанак — чему служи сваки корен ? Промене, које се виде на живцу кад се дражи (1гп1;а11о), како се дражење ж. шири ? струја доводећа и одводећа — реФлекена радња к. м. Симиатикус, његов централни — пери®ерни део ? где лежи ? које органе снабдева ? његов уплив на циркуладију ? на органе дисања, одвајања, жлезде ? његова свеза са анималним системом живаца. Где је центар целе нервне системе ? — Нацрт кроја центр. органа (Бег Ва'и <1е8 Сгго88§'ећ1гпе8),

распоред, значај беле и сиве масе. Живци вида и обонања јесу права продужења мозга. У продуженој мождини укрштавају се сва кретања. Разум и воља имају своје седиште у великим хемисФерама. РеФлексна кретања и онда се догађају, кад је в. мозак у најбољем раду. — Многе обичне и заплетене радње мишића јееу проста реФлексна кретаља. Галово учење — Френологија — оцена иетог. Осећање: чула, општа посматрања. 1. Такнуће (1; а с 1 п 8). Анатомеки опис коже, покожица, крсно. Осетљивост коже на разним деловима тела различна — гранање живаца — квржице рарШае 1ас1пз. — од чега зависи такнуће? Осећање меета: Ог1б§еШћ1; топлоте, тежине, облика. — Еоса, длака. Пуркинијеве жлезде. 2. Вид. У18П8. — Анагомски еклоп ока — место где лежи — Рожњача Согпеа. Дужица. Цилијарни мишићи. Зеница регулише се сама .предетавља преграду. Хориоидеа. Мрежица, жута пега — слојеви мрежице, слој штапића и чепића. (8Ш)сћеп и 2ар&п—8сШсћ1). Оеећање светлости, трајање једног утиска, малаксавање мрежице за примање утисака. Комплементерне боје. — Утисак притиском булба произведен : Пуркинијеве слике. Непримање појединих боја (РагћепћПпЛћеН). Далтонизам — контрает боја. Течноети у оку. — Акомодација — Нормално виђење: далеко-кратко-видоет. Наочаре. Слике се етварају обрнуте, умањене. Наше сазнавање о даљини и величини предмета — Перспектива. Једноструко виђење са 2 ока. Како видимо предмете као тела ? II Оруђа. за обрану ока 1. Мишићи, број, облик, рад њин ? 2. Капци, анатомски саетав, опис, везница: СопјапсЦуа : велики простор који остаје између Сопј. ока и капака. 3. Сузе — сузне жлезде, хем. саетав; количина даев. одвајања. Сузна кеса, СапаИз пазо-ксгутаНз. 4 Слух. АшШиб. Анатомеки опис о, спољашњег ува — шкољка — спољни улазак у уво — рскавичави, кошгани део пролаза. б. средње уво. Бубњача — кошчице — Еусгахова труба. — в. унутарње уво ; лавиринат, обло окно — трем семициркуларни канали — пуж — округло окно. Унутарњи улазак у уво — Меа1;и8 ашМогшз 1п1;егпи8 — Н. акустикуе где се грана ? — Пуж у просеку — Орган кортијев. —