Просветни гласник

904

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

зреме (127). Вудуће време (128—132). Оадашњи глаголски прилог (133). Прошасти глаголски прилог (134). Радни глаголски придев (135 — 137). Трпни глаголски придев (138). Одређени пачин (139). Неодређени начин (140 —141). Ваповедни начин (142—144). Погодбени начин (145). Стање радње глаголске: Радно и трпно стање у прелазних глагола. Реченице с глаголои у радном и трпном стану. Претварање једних у друге. Двојако казивање трпнога стања. Кад се у српском језику употребљује реченица с глаголом у трпном стању. (146- 149). Питање у реченицама (150—154). Одрицање у реченицама (155—160). Врсге сложених реченица (161—162). Приређивањем сложеие реченице (163 —165). Подређивањем сложене реченице (166—179). Скраћивање простих и сложених реченица (180). Скраћивање изостављањем (181 —184). Окраћивање замењивањем (185—187). Ред речи. Редован ред речи (188). Обрнут ред речи (189). Уметнута реченица (190). Додатак. Писмени знаци (интерпункција) (191 до 201). Где треба писати велико писме. Кад се две речи иишу састављено. Примедба. Вројеви под заградом упућују на школску књигу. II ЛИТЕРАРНИ ОБЛИЦИ Д. ИЕТИ РАЗРЕД Приступ: 0 уметносги у опшге. Подела уметности. Поезија, проза, стил. I. Поезија. 1. Епска поезија. Први ступањ: чародни енос, скаска, мит. а) права епика: рапсодија, епопеа, епска приповетка. Роман. Новела. б) лирска епика: химна, балада, романца. в) дидакгична епика: идила, сатира, басна, парабола, послоиица. 2. Лирска поезија. а) епска лирика: елегија, ода, пригодна песма. б) дидактична лирика: сентенца, гнома, епиграм, загонетка. в) права лирика: песма.

3. Драмска поезија. Историски развитак драме. Еор. Јединство и заплет радње. Главни догађај. Главна личност. Делови радње: излагање, заплет, разрешај. Подела у чинове. Јединство времена и меета. Илузија. Сценерија и декорације. Врсте драмске поезије: Трагедија. Комедија. Позоришна игра. Шаљива игра. Водвил. Мелодрама. Монодрама. Опера и олерета. II. Проза. а) Приповедна: Историја. ВиограФија. АвтобиограФија. Мемоар. б) Описна: Опис, Путопис. Карактеристика. в) Веседна: Беседа. Различне врсте беседа. Делови беседе. III. Стил. Вахтеви за обичан стил. Погрешке у обичном стилу. Фигуре. Тропи. Метрика. Просодија. Стих. ОтроФа. Слик. III ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђ. ШЕСТИ РАЗРЕД Увод. Појам и значај књижевности. Историја књижевности; уже и шире значење. Место ове науке међу осталим наукама; помоћне науке. Књижевност усмена и писана. Деоба исгорије књижевности на иериод до иисане књижевности (или : аериод усмене књижевности) и аериод иисмвности. 1. Период усмене књижевноети. 0 народном животу и културном стању народа српског у овом периоду. Права усмена књижевност срп. народа: нар. песме, приче, пословице, узречице и друге реченице те врсте, загонетке и т. д. 2. Период писмености. Писменост и писмена радња. Деоба писане књижевности на стару и нову. а., СТАРА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ а., Сриско-словенска књижевност од XII до XVI века, или књижевност старе сриске држа.ве. (3. Поетска књижевност далматинека и појави књижевности на народном језику у разним српским покрајинама (услед покрета протестанског и других узрока) —- од XV до XVIII века, или: књижевност засебних сриских области.