Просветни гласник

906

2. Грааатика до неправилних глагола [1) глаголи ауок и еке, дравилни глаголи 1, 2, 3 и 4 коњугације; 2) чланови; 3) именице; 4) нридеви аДјесИз (ШепшпаШз и агјј. ^иаШсаШз; 5) за,менице]. 3. Превод ив нрве Француоке читанке ;;а гимназије нреиа правилима горе изложеним. (Ово би вредило само докле док се не изради читанка као што треба). vi разред 1. По иратком поновлењу свега оног што се учило из граматике у V разреду неправилни глаголи (сва четир спрезања). Наречице. Предлози и свезе (само побројавање). Усклици. 2. Синтакеа до сложених реченица. (Реченица и њени делови; казивање субјекта супстантивом, прономеном, адјективом и ма којом другом речи; употр 'ба и изостављање чланова; наглашавање еубјекта са с/ез!.... <р1Г и тојсг и тоПа,; употреба а(1јесН&-а <ШепптаШ'8-а. Предикат казан вербом; употреба времена, помоћних глагола ато1г и е4ге; казивање предик.ата адјективом, супетантивом, прономеном и ма којом другом речи; наглашавање предика. Еомплементи ге^те (1Јгес1, и тс11гес1; казани супстантивом; верби који код Француза зактевају други или трећи падеж а код нас не зактевају те падеже; верби са двогубим акузативом, с акузативом и дативом,акузативом и генитивом; комплементи казани прономеном; еп употребљено плеонастично; гб^ше (Пгес!; и тсИге^ казан инфинитивом без предлога, са предлозима. Атрибут (1егте тос1ШсаШ), којим се речма казује; употреба предлога Ле у атрибуту; апозиција са чланом и без члана; место адјектива. Околносни комнлементи; како се и којим се речма одређује место где се што догађа, предлози за одређивање места; како и којим речма се казује време, предлози за одређивиње времена; којим се речма казује начин и нредлози за начин; употреба и изостављање раз и рот{; одређивање узрока и предлози за то.) 3. Превод са анализом. (ЕгапгозЈзсћез Ј^езећисћ уоп Аћп, I део од стр. 15, II анекдоте до стр. 70 закључно). (Док ее не изради удесна читанка). vii разред 1. Оинтакса сложених реченица. (Подела сложених реченида на: соогсћшпбез и 8ићогс1опп6еб. РгорозШош сораМкез, аЛуегзаИтев, саиза1е8 и сопс1и81Ув8; свезе за те реченице. РгорозШоп зићогс1опп^е као субјект, комплемент, атрибуг и 1;егте с!гсоп81:апсЈе]. Казивање ргорозШоп зије4; употреба начина код тих реченица; скраћивање субјектне

реченице. Атрибутна реченица; употреба 1е^ш1 и 1ацие11е место дмг; употреба еопјопсИГ-а у атрибутним реченицама; скраћивање тих реченица; употреба раг1,]с1ре8-а, ЈпПшЧИ-а са д,е и а при скраћивању. Подела комплементне реченице на: ргорозШоп ге^ппе (Игес! и ргор. гб^ппе ЈгкИгес!; употреба сопјопсШ'-а у ргоровШоп г6§'. сИгесћ и нкћгес!,; скраћивање код комплеж нтних реченица; код којих ее верба и при једнаком субјекту у главној и споредној реченици не допушта скраћивање. Ргоро811Јоп8 с1гсопз^апс!е18 меета и њино казивање; времена и њихово казивањеи скраћивање; начина и казивање тих реченица и скраћивање; узрока, казивање тих реченица, употреба начина и скраћивање. Употреба знакова пунктуације). 2. Превод са анализом. (РгапгбзЈзсћеб Беаеђисћ уои Аћп I део од 71 стр. до 150 стр. закључно). (Док се не израдн удесна читанка). У ПРОГРАМ 118 немачког језика нрви разред I Познавање слова којима се Немци служе : готских и латинских, печатаних и рукописних. Измварање самогласника просгих, умекшаних и у^војених. Изго:;арање сугла^ника нростих и сложених. Читање : правилно но изговору и акценту. Писање; преписивање и дикгандо. При томе се нарочито пази на правопис. Дељење речи на слогове. Учење на памет обичнијих речи и омањих реченица. II Члан: одређени и неодређени. Род и мењање члана у једнини. III Именице. Мењање именица кроза ева четири падежа у једнини. 0 роду именица. IV Заменице. Личне у једнини и множини. Повратне заменице. Од упитних : ^ег и та8. V Бројеви : неодређени. VI Глаголи. Од помоћних глагола мењање глагола ћаћеи и зет у садашњем времепу. Мењање обичнијих глагола у садашњем времену. УН Прилози. Обичнији прилози месга и времена. VIII Свезе : неке обичније. IX 0 реду речи у нриповедним , одречним, упитвим и одречно-упитним реченицама. X Читање немачкога текста. Превођење омањих реченица са српског на немачки и с немачког на српски, сваког чаеа. Пиемени задаци раде се по један сваког месеца код куће, а свака два месеца