Просветни гласник
33
путу, децо светлости, и недајте се завести ни ласкавим речима ни варљивим обећањима, јер знајте да они, који би покугаавали скренути вас сада са пута спреме и рада, не могу бити прави пријатељи ни ваши ни отаџбине. Ваше је, господо ученицн кију Факултета, да се сада само спремате и да учите, а доћи ће време, а то није дглеко, када ћете, ослонивши се на своје истинско знање, моћи приступити к остварењу виших идеада; када ћете као нрави апостоли истине моћи ширити праву науку, знање и свест у народу, у чијим сте благородним недрима пони-
кли. И тек онда, господо, кад знање, кад наука, кад истинска јасна свест буду потресали мозгове и срца свију Срба, тек онда ће народ бити и моћи у истини бити достојан оних слобода, које га очекивају, јер ће се умети њима разумно користити. А да то време што пре дође, то, господо, зависи од озбиљног, трајашног и искреног рада вашег као и доцнијих нараштаја; а такав рад, господо, биће најмилија жртва благодарности дичноме Немањићу и великом Србину, Светитељу Сави.
ИЗ ИСТОРИЈЕ
IV Четврти познати и прослављени математичар овога доба био је Ааолоније Пергеус на четрдесет година после Архимеда. Аполонија Пергеуса треба разликовати од многих научара и Филосоша, који су носили то име: Аполоније. Да ли је он е астрономом Аполонијем, кога смо иређе напоменули, идентичан или не, о томе посгоји сумња. Ва обојицу је доба живљења посве подударно. Па и за Аполонија Пергеуса зна се, да се занимао астрономијом. Еао што нам надимак казује, Аполоније се родио у Пергамуму, вароши у ПамФилији. 0 животу неговом зна се само толико, да је још као младић долазио у Александрију, где је од последника Јевклидових и стекао своје математичко образовање. Сем тога зна се и то, да је Аполоније био ученик Архимедов. У месту рођења опријатељио се с познатим историком Евдемом, коме је, за успомену на заједнички живот, посветио своје најважније дело: 8 књига о конусним иресецима. Ј ) 1 Тег^иеш: КоУсе МћНо^гарМ^ие виг Аро11опшв N. апв. ша1ћ. 1844. III. — Сем тога: Р а р р и 8 Ет1еК;ип$ с1е сотаз АроПопп, Ић. VII.
МАТЕМАТИКЕ
Аполоније се одликовао на пољу математике и Физике. Чак у једанајестом веку налазила су се сва његова дела на арапском језику. Модерни геометри веле , да није владао својим предметом онако моћно, као његов велики претходник Архимед, али да су му методе „екстремно прецизне и и прекрасне". Његови максими и миними, његови конусни иресеци и речи: елипса, хипербола и парабола , које је он сам увео, стекли су му у историји математике неувелу славу, која ће вазда јасно сијати и поред надмоћније и сјајније славе Архимедове. Као пример његових физичких испитивања напоменућемо само то, да је он изумео часовник за мерење времена. Да разгледамо најпре његово дело о конусним аресецима. Кад се сетимо она два математичара, Менехма и Аристеуса , које смо у почетку споменули , и који беху сувременици Платонови, — од којих је први за задатак удвојавања коцке употребио криве линије, што постају пречецањем конуса равнином, док је други написао 5 књига о конусним пресецима; — кад се даље сетимо, да је и Јевклид, а још у већој мери Архимед познат као писац конусних пресека, —• онда имамо пре Аполонија 5