Просветни гласник

52 ваписник гллвног

Чл. 7. Број штампаних кн.ига одређује министар по саслушању управника државне штампарије. Чл. 8. Послв пет година свака школска књига за средње и основне школе има ое на ново прегледати у Главном Просветчом ( авету, који том приликом даје мишљење : хоће ли се књига задржати у школи и даље , са ноправком или без поправке. или са синм огласити да престаје бити школска кн.ига. На случај да писац на таку поправку не иристане, престаје с њим зак.иучена погодба о тој књизи, и тада је слободан сам овоје дело печатати, а мипистар може наредити да не буде за школу обавезна. Чл. '.I. Ако се раснродаду све књиге каквога учебника ире прегледа, (пре година), и у овом случају подноси се дело на оцену Главном Просветном Савету, као обично. Чл. 10. По смрти пишчевој право на награду и прештампавање прелази на његове законе наследнике. Чл. 11. Мере овом одредбом утнрђенс важе и за откуп, било готових деиа било рукописа, за на1 раде ђачке о годишњим иснитима«. После тога Савет одлучи, да се предлог г. Ј. Пецића узме, место одборскога, за основу претреса. Прелази се на Чл. 1. О истом је вођен дужи гововор, услед гштања од страие неки чланова, да ли предложена редакција обухвата и књиге које се иишу за потребу Велике Школе. Једну су наводили, да се- свуда у свету университети сматрају као установе на којима се слободно негује наука, јер је признато, да је добро и корисно, да наука буде слободна. Тога ради и постоје н. пр. 2—3 наставника за једну и исту науку. Ако би се дела која пишу наставници Велике Школе за потребу својих ученика подвргавала прегледу неких оцењача, које би одређивао Главни Просветни Савет, онда наука не би била слободна, већ би подлежала цензури. По закону који постоји за Велику Школу треба иоједини Факултети њени да прегледају дела која пишу проФесори тог одсека, јер ће се ту наћи свакад најбољих снага, а међу тим у Просветном Савету про♦есори Велике Школе у мањини су, и онда би се могло

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

десити, да већииа од проФесора гимназијских и учител>и основпих школа решавају хоће ли се примити и.ш не ово или оно дело проФеоора Велике Школе. Савет Просветни треба да се ограничи само на прегледање оних књига, које су намењене за средње и основне школе, бар све донде, докле се не би променио извесни члан у закону о уређењу Велике Школе, по коме се сами проФесори те шиоле брину за књиге за потребу својих ученика. Други су наводили, да закон о уређењу Главног Просветног Савета јасно каже, да Савет прегледа све књижевне и научне ралове за потребу школску и да тај закон, као доцнији, потире у закону Велике Школе оно што се с њим пе слаже. Не би се тим вршила никаква цензура над делима проФесора Велике Школе, јер њихова предавања остају опет слободна, нити у томе има ма каквог понижења и за један ауторитет у науци Иросветни Савет као орган државни, треба да прегледа оно што се намерава о државпом трошку да изда. У осталом могу се дела признатих ауторитета п изузети од прегледа научне вредности, на само награђивати по предлогу одређених реФерената. Сва друга дела прегледаће се преко стручних лица и по томе нема ту никакве пезгоде, а питање о награди било би ван опасности да се пресуђује једнострано и пристрасно После тога Савет одлучи с 8 противу 3 гласа, да се усвоји 1. члан иредлога, с тим објашњењем, да се ту не разумевају и књиге намењене за потребу Велике Школе.

Прелази се на Члан 2. Поводом овога члана једни су напомињали , да није добро, што се вели. да се одређује само минимум награде, почем се оставља министру, да и преко тога даје колико коме хоће, него да ваља одредити у исто време и максимум или оставити просто тако: да Савет у сваком поједином случају одређује награду. Други су наводили, да је за писца већа заштита у томе, кад се одреди само минимум, јер онда је остављено и министру, који води рачуна о интересима школске књижевности, да према даном случају одреди и више, т. ј. иреко предложене најмање суме. Тиме се уједно товари на министра одговорност, коју он мора и носити. Ако ли би се оставило, да писац само мора пристати на награду, коју би му Савет одредио, онда би то било незгодно и по Савет и по писца, нити се може дозволити . да се Савет и писац погађају. У осталом зна се и то, да је Савет одређивао једнаке