Просветни гласник
11
на.учна
коме би могао закључити да на Венери има атмоеФере. Што таквих зракова нема, може се тумачити и тим, што се светлост Венерина, можда одбија од облака и не достиже до саме површине планете«. Као што се види одговор врло неодређеп, који није ни мало помакао питање у напред. Тек доцније Фогел, испитујућн исти предмет иађе у Веиерииом спектру таких зракова, ко.ји одговарају упијеним рацима земљине атмосФере. Ево како он говори о тој ствари. »Измене које производи атмосФвра Веперина на супчевим зрацима врло су слабе; из тога ваља нзвести закл^учак, да се сунчеви зраци који нам са Венере долазе већином одбијају од облака и не улазећи дубоко у атмосФеру. Међу тим им I зракова међу којима се могу познати и зраци водене ааре. По томе може се сигурно извести да у атмосфери Венериној има воде, тог врло важног елемента за живот.« У Италији занимао се тим предметом астроном Секи и из зракова које је у свом спектру нашао закључује, да у атмосФерн Венерипој има воде71С иаре, која упија зраке што долазе од Сунца. Шта више 1'еспиги, управитељ опсерваторије у Риму, нашао је у спектру и таких зракова који долазе од азота, дакле у атмосфери Бенериној има и азота. И из тих неколико доказа добијеним путем стектралне анализе могли би у неколико представитн себи атмосФеру Венерину по њеном физичком саставу. Али пођимо даље. Да впдимо какве нам је резултате донело исиитивање последњег пролаза Венериног испред сунчеве површине године 1874. 8. Декембра. Пошто се то прелажење Венерино није видело у Европи, изаслати су нарочити европски посматрачи у оне пределе где се то могло најбоље видети и ти су изасланици дошли до таких резултата. каквих нису очекивали. Између свију њих најглавнији је резултат што су, не само несумњено доказали да Венера има атмосферу него су још измерили њену висину и нашли хемијски састав. Први од изасланих иосматрача јеста италијански аотроном Тахини из Палерма, који је посматрао прелаз Венерин у Мудапару (Бенгалској). У једном свом писму које је пиеао италијанском министру просвете вели : »На један сахат пре но што ће Венера изићи из сунчеве површине посматрао сам спектар. Сунчеви зраци које сам нашао у спектру показали су ми, да Венера има атмосферу ноја је истог састава као и каша.« У исто време док је италијански астроном посматрао у Бенгалској, занимали су се истим предметом и француски изасланици у Јапану и Индохини. Француски изасланици нису посматрали кроз спектроскоп прелаз Венерин, него кроз обичне дурбине. ШеФ те
хроника 81
експедиције био је Херод, и из његовог казивања излази да они нису из промене сунчевих зракова у сљед атмосФере закључили да атмосФере има, него су баш видели ту атмосферу и то тако повол.но као што сс нису надали. Мо ни то није све Док су италијански астрономи испитивали са спектроскопом атмосФеру Венерину и Француски кроз дурбине, дотле су иста опажања чинили у Јегипту енглески астрономи. Између осталих адмирал Омени, мајор Кембел и госаођа Кембел имал« су сваки по једап дурбии Пошто се почетак улажеп.а није видео у Јегипту, то су и ти посматрачи могли видети по изласку Венерином из сунчеве површине да је она омотана атмосфером Осим наведених посматрача испитивао је ту ствар Француски астроном Жансен у Нагасаку (Јапану) и дошао до истог закључка. Најзад да споменемо да су атмосФеру на Венери нашли Муше, шеФ оне експедиције Француске која је била одређена да иде на острво Светог Павла, и још американски астроном Уистн у Пекингу. Сви су они видели кроз дурбине светао прстен око Венере, а то је атмосфера. ГТошто се већ утврдило да има атмосФере на Венери, онда су измерили колико је висока од површине. Висину њену нису могли изразити у метрима, јер је мерење чињено према висини наше атмосФере, за коју се још не зна тачно колико је висока. Ако висину наше атмосФере ставимо даје =1 000, онда је висина Венернне атмосФере — 1 890, дакле скоро два аут веКа. Зна се да зраци пролазећи кроз атмосФеру првламају се и то тим више, што је сунце нли звезда од које зраци долазе ближе хоризонту, дакле што зраци косије падају. То преламање у овом случају може бити тако јако, да ми сунце или звезду видимо већ на хоризонту, ма да је она још испод хоризонта и коју не би видели , да се зраци не преламају. Исто тако и кад звезда излази , она је већ сишла испод хоризонта, а ми је још видимо на небу. С тога да кле, што ми сунце видимо пре но што је оно у самој ствари изишло на хоризонат и што га још видимо и пошто зађе за хоризонат, из тога узрока је наш дан мало дужи но што би требало да буде, кад тога преламања не би било. Исто то бива и са зрацима на Венери. Пошто је њена атмосФера скоро два нут виша од наше, то се може узети да је преламање зракова скоро два пут веће, те се и дан на Веневи продужи скоро два пут више но што се продужује код нас. АтмосФера или ваздух који Венерци дишу, не разликује се много по својим физичким особинама и хемиском саставу од нашег. Он је само мало влажнији