Просветни гласник

82

НАУЧНА

од нашег а иромене температурске производе и тамо, као и код нас, облаке, атмосФерске струје, ветрове, кишу, једном речи све оне метеоролошке појаве којих виђамо и у нашој атмоСФери. Завршујући испитивања чињена да се нађе атмосФера на Венери да наведемо још , да ће Венера ове 188 2. год. опет прелазити испред сунчеве површине и то 6. Декембра. Прелажење ће трајати 5 сати и 57 минута и почеће у 1 сат, 27 мин. и 14 сек. а свршиће се у 7 сати, 24 мин. и 14 сек. после подне. Шести Декембар по новом календару одговара на шем 26. Новсмбру, и како оно означено време вреди за Париз, то ће онда код нас почети прелажење Венерино у 2 сата, 39 мин. и 14 секунда. Па како тога дана сунце залази око 4 сата и 10 минута, то ћемо ми моћи видети само прву четвртину прелажења а остало нећемо моћи. Нема сумње да ће се онда послати нарочити изасланици на згодна места да посматрају и то прелажење, које ће још много што штадопринети да се боље позна природа атмосФере Венерине. А сад да видимо шта још можемо наћи на Вегери што би било слично са оним што видимо на земљи. Сећаћемо се још да смо нашли да је Венера скоро нсте величине као и земља, исте тежине исте густине. иста је тежа и на њеној површинп као и па нашој, подједнако траје дан и ноћ, да има истоветну атмоСФеру, истоветне облаке, кише, године, годишн ? времена, облик геолошки; једном речи ни једна друга планета нема толике сличности са земљом као Оенера Уран и Нептун као што ћемо видити у многоме се слажу међу собом, али има доста ствари у којима се разликују. Исто тако видићемо да су Јупитер и Сатурно тако рећп два близанца у сунчаној породици, но опет не са свим једнака. Нигде пак не можемо наћи •голику истоветност са чемљом као на Венери. Једно само што их раздваја, јесте то што Венера нема пратиоца каког има земља, и ако би се обистинило оно што су неки тврдили да су и пратиоца око Венере видели, онда би те две планете биле најсличније у целој васелени. Метеорологија Венерина. — Кад Венера има толиких истоветности са земљом, да ли она и у другим појединостима одговара земљи, да ли на њој има истоветних поља, истих мора, река, да ли је иста природа, исто биље, животиње, јееу ли исто такви људи и на Венери као и на земљи? - Нису. Јер кад би некако отишли на Венеру, ми би видели да поред тога што се у многоме слаже са земљом, да се исто тако много од ње и разликује, а нарочито у метеоролошким односима, од којих врло много зависе услови за живот. Прва разлика на коју наилазимо јесте превелика топлота што долази са сунца. Са Венере се види сунце за једну трећину веће но што га видимо ми, I

и тако можемо одма закључити да оно шаље много више топлоте Венере него нама Но ма да је та топлота у опште велика, опет да ли може на Венери имати умерених појасева, да ли се они по топлоти не равњају са нашим тропима? да ли и на Венери има ледених зона, и да ли оне по топлоти не одго варају нашим умереним зонама и да ли нису оне пребивалиште какве људске расе? Тако би мора 10 да буде кад би годишња времена била исто таква као и наша, то јест, кад би оса око које се Венера обрће око себе, била нагнута под истим углом, као и наша земља. Али по многим опажањима дознало се , да се нагиб Венерине осе разлпкује од нашег. Наша је оса нагнута за 23 1 /, 0 спрам управне на раван еклиптике, а Венерина за 5 5 степена, као што показују најновија мерења Де Викова. Према томе поларни предели простиру се од полова па све до 55 степена према екватору (или до 35 од екватора). Тропски пак предели заузимљу онај део који се простире од екватора па према половима (северном и јужном) све до 55 степена, тако да има предела, који спадају и у ледену и у жарку зону. -- Која је од тих зона најновољнија да сс живот развије ? Сви обитаоци оног предела што је око пола изложени су наизмеице пајвећим екстремима топлоте и лад|.оће. Лети се сунце пепрест.но окреће око пола и шаље толику топлоту, да је два пут скоро већа од оне коју ми добијамо. Само кратко време и то у пролеће и у јесен сунце се рађа и залази у тим пределима. Пролећпи или Јесени дан као и код нас у то доба, траје около двакајест сати , али се сунце врло мало издигне над хоризонто.м у подне. Овако кратак дан предсказује ужасну зиму која ће владати читава 3 месеца, и чији ће мразеви бити куд и камо већи од оних што владају на пашим половима. И ако још за тако дуго време ноћ не буде осветљена каквом север ном светлошћу, онда је стање ствари још несносније и горе. Из овога се може насигурно закључити , да ни једна људска раса, као што су ове наше, не би могла опстатп и издржати тако пагле промене пзмеђу највеће топлоте лети и највеће ладноће зими. Да ли су екваторски нредели повољнији? Ту има два лета сваке године, која одговарају пролећу и јесени северних предела. У то доба сунце се издиже готово сваког дана у зенит, и топлота много превазилази ону која влада код нас у тропима. За то време сунце .наизмеце прелази по неколико степена на северу и југу од екватора. У годишњем времеву коЈе одговара лету, сунце остаје над хоризонтом 23 сата и четврт, зађе само неколико минута па се опег и без ноћи појави на хоризонту, јер врло велико преламање зракова у аљед атмосФере чини те сунце и не може да зађе много испод хоризонта. Сасвим