Просветни гласник

11*

НАУЧНА ХРОНИКА

83

обратно овом бива зими. Онда се сунце преко дана појави на хоризонту само неколико минута, а сво остало време С?3 5 сата) проведе под хоризонтом и не види се. У сљед таквог нагиба осе и годишња су времена врло необична и занимљиаа. Јер, за време пролећње равнодневице тамо је много топлије него у нашим тропима ; 5'> дана доцније, кад сунце застаје, (летњи обрт сунчев, летња солстиција) влада тамо исто такво време као код нас у пролеће у умереним пределима, само с том разликом, што су ноћи врло кратке ; после 56 дана долази друго лето, које је исто тако врело као и прво, и постаје у време јесење равнодневице ; најзад за време зимње солстиције дани су врло кратки а ладноћа од прилике као на нагаим нолима. Најпосле оне широке зоне што леже између обе споменуте и које у исти мах спадају и у поларну и у тропску зону имају средњу климу између оних двеју крајности. Вило сад да се живи близу екватора или пола морају се сносити врло јаке промене топлоте и ладноће, суше и кише, ветрова и буре. Из тога сљедује да су годишња времена и климати сасвим другојачи на Венери него код нас. Ветрови, кише и буре су много веће него овде. Годишња времена на Венери не надиче ни мало на годишња времена земљина и Марсова ; мора непрестано испаравају и испуњују атмосФеру паром од које постају велики облаци те се због н.их врло ретко може угледати само земљиште планете. Но у исти мах сакривајући површину планете, ти облаци задржавају сунчеве зраке упијајући их те тако колико толико умеревају ону грдну топлоту што долази са сунца. И тако у погледу на годишња времена и климу Венера се јако разликује од земље (јер све остало, као што смо видели по готову слаже се потпуно са земљом.) Из истраживања геограФСких дознало се да су мора на Венери већином пружена дуж екватора и да се велика жега и мраз тог предела умерава упливом тих вода. На тим морима нема ни прилива нп одлива, јер ге појаве долазе само у сљед привлачне снаге месечеве, кога на Венери нема. Има само они прилива и одлива што их сунце изазивље но они су као и код нас врло слаби. Живот на Венери. — Рекли смо напред да појава и развиће живота на некој планети зависи поглавито од метеоролошких узрока на њој, јер под другим појавама у атмосФери, под другом температуром, притиском атмосФерским и т. д. развиће се и други живот. Ми смо нашли многих сличности између Венере и земље, али меторолошких сличности има врло мало. Сва је сличност у томе што и тамо има кише и облака, топлоте, ветрова и т. д. али се све то јако разликује од сличних појава на земљи. Према томе и живот

који би се развио на Венери био би сасвим другојачији од нашег, јер тамошња створења морају да издржавају температуру на којој води кључа, као и мраз много већи него код нас. Ма колико да се тај живот на Венери разликује од живота. на земљи, оиет њега мора бити. Јер облацн које видимо у Венериној атмосФери могли су постати само исправањем мора, међу тим да има зајиста воде, видели смо мало час и по другим знацима. А кад има воде, онда поред топлоте развијају се и оргамизми, јер и прва органска ткања на земљи постала су у првобитно доба на дну океана па тако мора бити и на Венери. Па како су главни животни елементи (састав хемијски, густина материје, тежа, светлост, то плота, трајање дана и ноћи и т. д.) готово једнаки са тим појавима код нас, онда ће се и започети живот развијати у истим облицима као и код нас. Без сумње биљни анатомски облици, као и животињски и човеков и тамо носи исти тип као и овде. Разлика ће биги само у толико у колико се горњи метеоролошки појави међу собом разликз^ју. Људи који живе на Венери морају наличити доста на нас по физичким својствима па онда и по моралним особинама. Па како се узимље да је Вснера доцније постала него зем.ља, онда се и живот на њој доцније јавио, те су и људи њени, (ако је у опште процес развића достигао тај ступањ,) на нижем стању од нас, и можда су тек у дсбу камене пери ;де , које смо ми одавна већ прешли. С друге опет стране знамо да су људи најнапреднији у умереном појасу, па како је на Венери врло велика топлота, онда је врло лако могуће да су њени становници врло лењи, нерадни и у опште неспособни као што то видимо код нас у тропским пределима. Но има још једна мигућност која нам казује, да живот на Ванери не мора тако да клоне под упливом јаке сунчеве топлоте. Ми смо виделп да и тамо има појединих места у којима влада и жарка и ладна клима, дакле у којима влада клима умерена. Најповољнији услови за живот били би у тим пределима. Но како не остаје у њима таква клима преко целе године, онда зар се Венерци и њихове животиње не могу исто онако селити из једног предела у други као што код нас раде тице селице? Зајиста таква прегпоставка није ни немггућна ни неумесна, тим пре што то видимо код нас, како наше тице гоњене неким чудним нагоном остављају нас зими и траже друга топлија места, па кад тамо огреју несносне врућине, оне се опет врате к нама. Исто таквог нагона може битити и код Венериних животиња и људи, и онда оне неће бити онако троме и млитаве, као што би биле кад би остале на једном месту.