Просветни гласник

46 ЗАПИСНИК гллвног

Чл. 29. Председпик школског одбора сазива састанке одбора, које он руководи и стара се о извршењу одлука одборских. Он може учитељу онде где нема школског управитеља, у случају преке потребе, дати одсуство за три дана. Пословођа школског одбора води записник на састанцима и помаже председнику у вођењу преписке. Чл. 30. Где буде потреба да се деца код школе заједпички хране и ноћивају, школски одбор треба да по Формулару, који ће министарство израдити и на захтеваље послати, удеси правила за заједпичко живљење, и да определи начин којим ће родитељи за издржаиање свој принос прилагати. Рачуни и брига о овом заједничком живљењу биће дужност и одговорност учктељева, а може му се у помоћ и који члан од сгране школског одбора одредити. Где се год овако заједничко живљење заведе, о томе ће се одмах и министру нросвете знања ради јавити. Ако ли се деца не хр;ше, него само ноћнвају у школи, опет ће се на исти начин школски одбор побринути о свима њиховим потребама, и о домнћем реду у њихову стану. Чл. 31. Свака општина може основати шнолски фонд, који ће носити име школски фонд н. н. школе. Овај ће фонд из доходака које има помагати издржаван.е ученика, и може се према својој намени употребити на све потребе школске у олакшицу дужности које школској општини закон налаже. Фондом школским по дужности рукује и управља школски одбор под својом одговорношћу, и новци који му припадају не смеју се употребити ни на што друго, осим на оно, што је основним уређењем Фонда одређено. Ово уређење израдиће школски одбор и подносиће га на одобрење министру просвете и црквених послова. III У ч е н и ц и Чл. 32. Свако дете које живи у Србији дужно је походити школу кроз шест година, по одредбама овога закона. Од ове опште дужности школовања, у основној школи, ослобођена су деца, која по свршеном 4. разреду основне школе отиду у средње или друге стручне школе и тамо пробаве најмање две године. Министар просвете дужан је постарати се, да се ова законска од-

ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

| редба у Србији у живот уведе, а овлашћен је — пре него што то буде могућно — нарођивати што треба да се настава у Србији шири у границама које су год могућне. Чл. 33. У основну школу примају се деца у варошима чим наврше шесту, а по селима чим наврше седму годину. Старија пак од 11 година не могу се у основну школу примати. О изузецима одлучује мпнистар просвете и црквених послова, по саслушању месног школског одбора. Чл. 34. Женска деца уче се у осповној школп одвојено од мушке деце, где год то може бити. Но у којим местима ие.ма одвојених женских школа, уче се мушка и женска. деца заједно. Чл. 3 5. Школски одбор, којему је чланом 26. овога закона стављено у дужност да пописује децу, која су кад за школовање приспела, и да између њих бира ону, која ће се школовати, ако се сва школовати не би могла, имаће дужност да пази, да та деца доиста и остану у школи кроз цело време овим законом за школовање прописано, и да се премештајем у друге школе или каквим му драго начином не извлаче из дужности школовања. Чл. 36. Свако дете које буде уписано за ученика основне школе дужно је школу походити уредно. За оправдање служи болест, немоћ или други озбиљни узроци, који се морају доставити учитељу, а он цени је ли изостанак оправдан или није. Као један изостанак рачуна се, кад дете једно пре или после подне у школу не дође. Чешћа закашњења могу се рачунатн као пола изостанка. Чл. 37. Све неоправдане изостанке учитељ је дужан саопштити школском одбору на првој седници која се састане пошто су таки изостанци учињени, а школски одбор ће родитељима или стараоцима ученика изрицати казне. За неоправдане изостанке казниће се родитељи или стараоци. први пут опоменом други пут новчаном казном од 4, трећи пут новчаном казном од 8, четврти пут од 10 динара, а даље у напредак удвајајући ову последњу казну, на корист школске касе исте школе.