Просветни гласник
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ
ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
47
Чл. 38. Школске дужности могу се опростити, и из школе се исписати, деца душевпо болесна, заражена каквом прилепчивом или дуготрајном болешћу, боловањем ислабела, с недостатком или иначе слаба толико да школске иослове не могу радити без штете за своје здравље. Ако је која год од ових препрека пролазна, и дете ће се моћи уврстити у школу чим она прође. Чл. 39. Деца, која се у приватпим школама или приватно код куће уче оиоме што је задатак основне школе, сматра се да су дужност школску извршила. Ио школска власт, а поименице месни школски одбор, који је дужан о томе се бринути, власни су удесним начином и испитом уверити се, да ли се ириватном поуком врши што је овим законом као обавезна настава прописапо. У случају да се нађе противно, школска власт ће позвати родитеља или стараоца, да пачин наставе своје деце поправи; иначе ће бити позван да шаље ДбЦУ У јавне школе. Ко се овоме не би хтео покорити, казниће се са 100 — 500 динара. Чл. 40. Деца која приватно уче по програму јавпих основних школа, могу полагати испит у јавним основпим школама. Таксе за те испите биће по 5 динара на корист школске касе за испит свакога детета, а по 3 динара учитељима који испит изврше. Али нико нема право да у једној години положи исгшт из два или више разреда. О изузетцима од овог последњег за старију децу решава министар 1'росвете и црквених послова. Чл. 41. У појединим разредима где сваки разред има свога учитеља, број ученика не сме да буде већи од 60; у разредима пак где један учитељ ради у два или више разреда, број ученика не сме да буде већи од 40. О потреби да се школе деле или учитељске снаге умиожавају, одлучује министар просвете и црквених послова. Чл. 42. Преко године воде се ; белешке о успеху и владању ученика, а на кра.ју сваког течаја држи се испит из онога, што се тога течаја сврши, и на њему се ученицима дају оцене по прописима који ће се о свему овоме издати. Чл. 43. Одредбе по којима се ученици из разреда у разред преводе, и правила о владању и казнама ученика, прописује мипистар просвете и црквених послова.
Чл. 44. Ученицима који основну школу сврше издају се на захтевање сседочапства, којима ће се Формулар прописати из министарства просвете и црквених послова. IV Учитељ (или учитељка) Чл. 45. Учитељи се постављају претписом мштистра просвете и црквепих послова. Они могу бити иостављепн за сталпс и привременс, према спреми која је овим законом пронисана. Сталии учигељи почињу службу са пајмањом у закону за сталне учитеље одређеном платом. Чл. 46. За сгалне учитеље иостављају се само они, који су положили по закопу прописани учител^ски испит у учител-ској школи. Те испите моћи ће полагати и ученици који су свршили коју виш/ средњу школу. Ако бн се десило, да учитељство потраже лица, чија би школска спрема премашала горе означену меру, испитни одбор за учитељске испите моћи ће министру просвете чинити предлог да се таква лица учитељског испита са свим или у појединостима опросте, одређујући, да ли се по својој способности могу или не могу поставити за сталне учитеље. Чл. 47. На случај да не би било довољно лица, која би у претходном члану означену спрему имала , министар просвете моћи ће пестављати на учитељска места лица која и мању школску спрему имају (али не мање од свршене ниже средње школе или од три разреда више женске школе, или једнакога с тим завода), а положила су учитељски испит по правилима, која ће о томе прописати министар просвете. Овака лица моћи ће бити постављена само за привремене учитеље, и тек после четири године моћи ће бити потврђена за сталне учитеље, пошто положе практични учитељски испит. У 5 и 6. разред основне школе моћи ће се поставити само учитељи са редовном учитељском спремом (чл. 46.). Чл. 48. За научно и практично усавршавање учитеља одређују се о државном трошку особити течаји, за које