Просветни гласник

92 ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

У IV свесци је друга расправа дечије болести, II. глисте , чланак, који даје добру поуку, а у исто доба псправља погрошно сватање о глистама. Заблуде и предрасуде, које код нас владају }' том обзиру, јесу за нашу децу у својим последицама обично кобне, а све што смера на уклањање таких иредрасуда добро нам је дошло, заслужује да се у народ уведе. Чланак : »како ваља неговати кожу« допуна је чланка у 3 евесци о кожи, говори опширно о купању и купатилима. Тај као и чланак III расправа : за што нам гину деца, то су добри чланци. Ту се разлажс: о млеку материнском н о замени са животињским као и о избору дојкиње. У свези стоји чланак у 4 свесци: како се одојчад одвикавају од дојке, јер се у том обзиру јако код нас греши како у вароши тако и по селима. У 4 свесци 3 чланак, зашто нам гнну деца веома је важан. Ту се критички прегледа стање здравља оца и мајке односно девојке и младожење, каквог су често здравља кад ступају у брак? Писац наговешћава тајне грехове као узрок лошег стања здравља особито код женског пола. Чланак уместан, узрок истинит. При свем том што је писац неколико важних стварних узрока изнео: зашто нам гину деца у толикој сразмери, жао ми је, што се писац главног питања и узрока није нигде дотакао: а тај је неразвијеност, сувише велика младост младожења по селима, као и велика разлика између оба пола. Жали боже : да се по селима боље пази на стање здравља и развијеиоет марве за приплод одабране него ли за стање развијености сеоских младића који у брак ступају. Последњи чланак 4 свеске »грчеви деце^ — код нас Фрас — веома је слаба израда. Тај важан предмет заслужио би далеко бољег описа. У 3 групу спа^ају и чланци, где се разлажу обичаји који нас сатиру. 1. чланак је расправа о свадби : опис сеоске свадбе врло је жив али сувигне драстичан. Ту писац много беседи о економној пропасти, Финанцијским теретима као последипама из начина прославс свадбе. Ради важности самог предмета сажаљевам : што се у том чланку много иретерује. Ове би се то дало мкого краће казати, а свака нретерана расправа промашава своју цељ. Далеко је озбиљнији 2. чланак у II свесци где се говори о веома штетном обичају за здравље деце узи мати њих за параду при погребу. Ту се потпуно слажем са писцем и желео бих : да се код нас у интересу здравља наше деце тај обичај наредбом г. министра проспете укине , или бар да се с обзиром на погоду врсмена, удаљености гробља и т. д. регулише. У последњем чланку IV свеске писац црта последице рђавог спаван.а на неудесном месту, и како се обпчно код нас по селима лежи и спава, чланак који заслу-

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

жује , да се сваки тсжак с њим упозна и добро га затуби. Веома је важна III расправа: обнчаји који нас море: побацивање деце. Чланак уместан, предмет озбиљне пажње. Оваког месеца и то готово у сваком већем месту заглави на тај начин једна жена : а број таких жртава није преко године мали. У 4 свесци (5. чланак) налазимо као обичај који нас мори, добру расправу о штетпим последицама празниковања малих, од цркве и државе непризнатих, празника, и пошто нам сеоеки свет много дана и то у оној доби, кад је рад најважнији — проведе у беспослици, то је тај чланак за наше прилике по селима веома поучљив. Амо иду и чланци нод насловом : шта је штетно код женске ношње. У првом чланку се сувише опширно описују зле последице »мидера« прсника, који стезање грудног коша носи собом, поглавито доњег краја, око преиопе. Признајем, да су сва та зла верно описдна, али иаше врсне сељанке не знају још за ту справу, а наше варошке девојке служе се са мидерима, који су више ради лепог струка него ли ради стезања. По томе не делим мњење писца, да су мидери главан узрок пропадања девојака. У 2 расправи: шта не ваља у женској ношњи (»одећи?«) изабрао је писац на тако широком пољу из толиких многоврсних предмета: обућу. Кад читамо како се у далеком Китају од малена девојкама ноге намерно стежу, све у сврхи да остану малене, ми се смејемо, али у ствари радимо тако исто неразборито. Обућа наших варошких ленотица такова је, да их лишава слободног поузданог хода, јер мода захтева велике штикле а малену ногу. Сиротице не смеју ни да ходају слободно : него праве мале кораке све се бојећи да не падну из узрока што стега спречава. крвоток, притискује сам костур и живце ногс, и тиме бол производи : следује одвратност за ходање. Отуд због многог седења рађају се болести органа варења и утробе и то често неизлечиви ! — Али ко може да војује иротив највећег тирана данашњег века »моде«, кад се сваки сам драговољно подвргава тој — ако и несмисленој моди. На срећу маса нашег народа, наших сеоских лепотица, још не зна за париске и бечке штиФлете и високе штикле ! Њима и нису ти чланци намењени. Камо срећа да наше варошке мајке тај чланак проуче и к срцу приме. Том низу чланаКа треба додати и оне, који се занимају посредно са нашом ношњом, као што је расправа иод насловом : »зашто прозебу наши удови«. За тај чланак може се казати: да је најбољи у I свесци и да је у чисто хигијенском смеру писан, као што је чланак у III свесци о начину купања добра хигијенска расирава, а тако исто и чланци : »Отровн у кући и ван исте«, где писац разлаже опасност »белила« »сичана« и »цеђи« добре су