Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

поуке. Од цеђи нам преко године известан број деце нехатом матера пропада. Пошто се, жали боже, белило и по селима шири, сасвим је уместан чланак да се опасност белила што живље опише. У IV групу ставл>ам расправе о јелу и нићу : 1 чланак у I. свесци : Су чим ваља да отпочне јело и пиће. 2 члаиак у 2. » ваздух 3 » »2. » вода 4 » »3. » за што једемо 5 » » 4. » премного и иремало. Први члаиак започиње чак са Кантовим тврђењем, како дисање кроз нос може живот продужити и тек сс на послетку дође на умивање и прање руку и ирстију пре јела. Ту се наводе источни народи за пример; спомиње се аристокрација и прелази се на децу, њихову нарав све узимати међу прсте, све трпати у уста. Опомињу се и нечисти зуби, штста, која отуд следује за процес варења и завршује се саве гом »оперте руке« исплакните уста нре и после јела Цео члапак требало ,је могло краће написати. 2. чланак »једна прича оваздуху« лепоје написана расправа, очигледни доказ о важности и упливу чистог ваздух." на здравље дечије и за матере кцје код нас због незнања греше и зато често своју децу највеће благодати »свежег ваздуха« лишавају. Та је раснрава веома поучљива, камо среће да се таке речи свуд распростиру. 3. чланак о »води« није тако нчписан нити даје довољне поуке о начину како се најрђавија вода може претворити у чисту — или боље рећи очишћену воду Описани Филтри од сламе, песка. и угљена — неће дуго трајати и сумњам да ће се ту чиста вода добити, јер таког песка имамо само у планинским рекама а тамо и такве справе не требају, али баш у Моравској низини, у Мачви се не може такав песак добити: ситан шљунак, а тамо би и наЈвише таких Филтара требало а за сламу, пошто је труљену изложена, није нигде споменуто да се често гшнављати мора. У бунарима неће се наћи узрок дифтерије , као да писац није знао за Негелово дело о спорама нижих биљака, и његовом тврђењу »вода за пиће, била она бунарска речна или из каквог језера, не може здрављу шкодити, још мање се могу прилепчиве болести развијати, па ни онда кад је вода и јако нечиста.« Умесне су примедбе односно наших уобичајених ћупова, крчага, бардака, којима је грло тесно, који се никад пе могу добро очистити, као и примедба за наш обича ј: да сви из једног суда пију. Ј круг санитетеке полиције спада: да справљању таких судова поуком, препоруком бољих судова, и заораном Фабрикације неудесних судоиа, па пут стапе;

бар не би требало тако равнодушно гледати да се такви судови и са стране уносе. 4. чланак »за што Једемо« ? поучава нас о цељи хране — 3 уобичајепим часовима ручка и вечере, разлаже рђаву поделу дана у след ручка у сред дапа, ко.ја подела носи собом: да рад после ручка бива лоши, и тим лошији, чим је ручак био мање питав, или сувише обилатан. Г). чланак »иремного и премало« црта иоследице од сувише обилатог и сувише оскудног начина исхране тела, и за то је упућен на богаташе и сиромахе, од којих први неће хтети а други неће моћи, да ове поуке послушају Последњој групи чланака иригтдају расправе : 1. у свесци 2. Рачунајмо са нашим животом. 2. у » 3. Зашто л,уди ретко живе дуго. 3. у » 1. Колико је човеку додељено живота. 4. у » 2. Примери старости. Први је чланак доста слаба апологија статистике. Писац жали што Срби у Аустртији живећи немају никаких својих података о крегању свог народа, поглавито се не зна: у којим се годинама и од каквих белестп нлјчешће умире. — 0 правом се писац жали иа велико иебрежење српске хијерархије особиго на Карловце, па кад се прваци и главари цркве боље нестарају за битне потребе свога народа, ко онда да му помогне ? — Жали боже и код нас не стоји боље! У 2. чланку се после дужег раздагања наводи да су сто година као од природе додељени век, па се писац онда пита, зашто се човек не користи тим даром? Он одговара за што : што млад човек поступа са својим здрављем као рг.спикућа, пгго и не мисли на своје здравље, док је здрав, и што смо сви по нарави слабо штедљиви. 3. чланак допуњава други, набраја даље узроке за што људи ретко живе колико би могли : нсгде лоше земљиште, негде недостатак добре воде за пиће или слабост родитеља, или неудесно неговање у детињству, или начин занимања, и напослетку и страсти? У 4. чланку се наводе примери старости, као докази да су поједини људи 120 по 150, п до 180 година фз.ктично доживели. — Овај наведени кратак извод из све 4 свеске показује да се писац дотакнуо многих , ако не и свију — а оно неких поглавитих — мана, предрасуда, недостатака пашег уобичајеног начина живота. Шалим што нема ни једне расправе о самом стану, што није оскудица хаљипа код женског пола, особито за време детињства, младости нигде ни сдоменута: што су толики за народно здравље штетни обичаји остали не споменути, као на пр. наше даће, наше тако честе походе гробља, наш начин у свакој доби годипе и то