Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

95

рације, па како се тек пије! Пева се док се не промукне, игра се, у прашини, пијан, крај усијане пећи. Домаћин наравно лако банкротише неки убију своје коње у трци. Онда се почну поболевати: најпре наравно деца од јела и пића, после већ и одрасли због прзшине, назеба, а »н;фавно ће они, који су већ слабих прсију добити на свадби самртни удар.« Немци не раде тако и с тога њихова деца »не аргатују на туђој земљи«. »КоЈе чудо што га је« (нашег народа) »сваки дан мање.« Колико је човеку додељено живота лешпе је изра1)вно у Доситијевим буквицама, али бог зна да ли и оне имају данас својих читалаца. Чланак За штс арозебу и аромрзну наши удови пун је капиталних погрешака. Полазећи од тврђења да »студ као и топлота имају једнака дејства на наше тело (!): оба ће га загрејати кад дуже (? !) утичу на њ,« писац је тако сплео ствар, да читалац управ не зна може ли се човек икако и смрзнути, јер н. пр »праље добију у студеној води здраве руке, али те руке не осећају више хладноће« (па то је баш зло !). »И ако су без престанка у слеђеној води, природа их на тај начин згрева и чува, те с тога не могу никада да промрзну.« И лице кад се једном од зиме »упали, није више бојати се да ће промрзнути.« — А оно баш онда и промржњује ! Објашњавање црвене коже од зиме као што се види са свим је погрешно (чисто теолошко), а лекција изтога крајње опасна. К. пр »тако виђамо промрзле ноге на свима, који носе јако тоилу обућу итд.« и трговци који стоје на зими, не треба да турају руке" час у џспове, час испод пазуха, да их ту загреју, па да их за там тако запурене излажу студу, »јер због тога они добидају по готову рањаве руке од прозеба.в Из овога се доста види како тек мора бити све оно, што је на основу овога назидано у овоме чланку, који би требало као убитачан са свим исцепити из књиге. »Рачунајмо са нашим животом « и »ка ко треб а аивијати децу << нема ништа ни за хвалу ни за куђење. Чланак Шта не ваља у женској одећи1 потрже као и многи други у овоме делу, стари, безазлени темат о мидерима, илустрован ужасима јектичавим, абортивним, кахектичним и т. д. примерима, после којих извесно ни једна дама неће отпасати свога мидера. »Обичаји што нас море и затиру II« говори умесно против већ укипутог обичаја да деца иду на пратњу. »Једна прича о ваздуху« није ни мало боља од сијасет других причица, којих има и по дечијим читанкама, а о овоме аредмету. А »Пазимо на воду« за то је написано, да се препоруче Филтрови за воду, и прање судова, у којима се држи вода. Могао бих да не споменем »примере големе старости« јер тамо су само примери достојгш подражавања, а парочито онај са 20/ година.

»Дечије болести« почињу се « оједеном кожом^ и ту се са свим противно принципу популарисања медицине, као и на неким другим местима, побрајају терапевтична средства, а наравно читалац ће из оно неколико реди правити диФеренцијалну дијагнозу. За оспу (?) писац оптужује дадиљино мдеко и «превећ јану мајчину храну,« а лечи је сухом магнезијом (т1егпе). Још је ту некаква кожна болест преведена на турски, и зове се »мемла« (1тре1л §о?) У темеље човечија живота долази прво кожа, с многим погрешкама. Ту се говори о живчаним и крв ним »олучићима« (турска реч олук значи 8и1сив). Ту се артерије зову дамарима, а вене жилама, а у кожи су обе »сједињене танким олуцима.« И до сад су неки упоређивали човека с парпом машином, али нико за то што »из његове коже струји пара (гасови) кроз тисућу и тисућу малих олучића.« Па баш кад би испуштање паре била једина особина парне машине, онда би се човек могао упоредити само с рђавом машином, која поред главне цеви одише на тисућу и тисућу малеиих олучића. У том чланку каже се да има људи »коЈима се загаћује крв у кожи, будући сувише густа.« Таки људи треба само да се окупају, па ће све бити добро Са свим је застарело гледиште, којега се писац држи, да човек, коме је опарен или ожежен већи део коже, гине због тога, што кожа не може да врши радњу дисања. И овај чланак није прошао без детињастс статистике. Опростио бих писцу што мисли да наш народ у Бокама јамачно пропада с тога што не купа ни своје одојчади (?), али ми се чини са свим незгодно помињати уз некупање пропаст наших са племеника на северу, па још рећи: »Овај (германски народ) се боље стара за своју кожу, иа зато и јесте у бољој кожи;« и још како је чистота коже свакако »нешто допринела те се је народ германски пре десет година тако силовито отресао туђе ноге, што га је газила кроз више векова.« Та за бога ми сви знамо да је то оарана нога, што је газила Иемце, и да Римљани нису тако рећи излазили из воде! Довде сам ишао редом чланак по чланак, хтевши показати и предмет о коме се пише, и начин, како је он обрађен. Таки су и сви остали. О колевци се на пр. писац тако неповољно изражава, да најзад у њојзи налази повод атроФији мозга, и узрок што су наши људи већином мршави »и што се васколики народ у опште врло мало одликује на пољу проналаска и производње«. Нешколовани источии народи далеко надмашују нашу школску мудрост (!) — јер су остали поштеђени од колевке (! !). Од колевке долазе грчеви, »конштаци« и вода у глави. Завршетак је правце клај сичан: »Што је се колевка толико могла одржати у европсном друштву, томе је јамачно (опет јажачмо!) узрок, што су средовечне установе ишле за тим, да