Просветни гласник

168

КОМЕТЕ И

ОЗВЕЗДИНЕ

Ред нас доведе на комету коју смо до скора могли сами да видимо на северној страни нашег неба. Сви наши читаоци су је без сумње видели око половине Јуна са главом доста ниско на хоризонту поред једне врло сјајне звезде I величине (капеле). Реп јој се одавде пружао право према северњачи, и ако смо цео простор од главе кометине до северњаче поделили на три дела, онда је прву трећину заузимао реп. Комега се брзо кретала у небесном простору, с тога је брзо оставила капелу и поред неких мањих звезда упутила се северњачи поред које је и стигла око половине Јула, кад је сасвим нестаде за голо око. Пре месец дана, 1 7. маја, но што ће се појавити на нашем небу, американски астроном Гулд видео ју је поред Сиријуса на јужној половини неба и објавио је њен долазак у Јевропу. Из посматрања која је на њој чинио познао је да је то она иста комета која се јавила у последњим месецима године 1807. Кад се тражи, да ли се комета још који пут јавила и клд, онда се не гледа на облик и величину комете, јер би то био врло несигуран знак пошто се једна комета за неколико недеља па шта више и за неколико дана врло нагло мења. Комете се исиитују ио арироди њихове иутање; кад две комете иду ио једној истој иутањи, онда јето једна иста комета. На тај начин испитујући путању данашње комете видело се да се њена пЈтања готово иотпуно слаже са путањом комете од 1807 године, дакле да је то једна иста комета. Комета од 1807. је прва која се видела голим оком у овом веку ; њу је пронашао Попс 20. Септембра те године, који је од 1802. до 1827. године пронашао свега двадесет и девет комета. Од комете која се јавила 1869. па до те од 1807. ни једна није била таке величине и сјајности. Бувар први забележи елементе њенога пута. За тим је испитиваху Гаус, Брејелман, Окијани, Ферер, Лемер, Триснекер, Сантини, Будић, Дамоазо и Какцијатор и по њиховим подацима Бесел израчуна шест пута њену путању и нађе да њено обилажење траје 1483 године. Комета је остала на небу све до Марта 1808. године, а до Декембра 1807. могла се видети још голим оком. Језгра њена опажана у Паризу изгледала је онда као звезда I или II величине. Што је пак најважније, та је комета имала два репа одвојена један од другог. Реп са северне стране био је дужи и дугачак од прилике као овај реп садање комете, а онај реп што је биосјужне стране, био је скоро у половину краћи. Северни реп био је прав, узан и слабе сјајности, а јужни је био шири, сјајнији, али пресавијен премасунцу.') Кад се комета први пут јавила код нас 10. Јуна (по нашем), онда је била најближа и до сунца и до ') »СИе1 е1 Тегге« Бр- 9. 1881.

земље а и најсјајнија. Од тог времена се све већма удаљавала од сунца и земље а у сјајности је непрестано опадала док је нијс нестало. Ако узмемо да је сјајност била 10. Јуна = 1, онда ево како се мењало њено остојање и сјајност у доцнијим данима:

удаљена

СЈаЈНОСТ

од сунда

од земље

10 Јуна

112

мил.

кил. 36

мил. кил.

т—1 II о о

17 „

116

0-52=%

21 »

120

0*34= т | 3

29 »

132

0Т 5='/,

7 Јула

144

116

0-0 8 = У 13

15 »

160

140

0'05=У 20

23 »

176

160

0-ОЗ=|/ 33

4 Авг.

200

188

0-02=4 „

20 »

236

216

0-0 \= Х / 00 .

Као

ШТО ВИДИМО

најсветлија је

и најближа била

кад се први пут појавила, а светлост јој је одма кроз седам дана опала у половину. После месец дана од тог доба сјајност је износила тек т / 20 део првобитне сјајности, док јој није 20. Августа остао тек г / 100 део сјајности. Споменусмо како је Бесел израчунао да путовање комете траје више од 14 векова, дакле да ће се комета вратити тек 3200. године. Међу тим она се вратнла већ сад, дакле после само 74 године. Од куда та неправилност ? Ово је питање расправљано у Француској академији наука у Паризу и ево како га је астроном Фај растумачио : Не да се порећи да је Бесел био највећи астроном својега доба, а што је толика диФеренција испала у рачуну , то долази просто отуда што се у оно доба са много мањом тачношћу могло посматрати но данас Са тадашњим апаратима могло се опажати тек приближно минуте, а данас чак и делови секунде. Други узрок нетачности био је у томе што се онда није знало за планету Нептуна (која је пронађена тек 1846.), те дакле њен поремећај на комету није могао узети у рачун , с тога је и испао рачун погрешан. 1 ,) Да би читаоци могли појмити какав велики уплив имају планете на мимопролазеће комете, споменућемо један пример из ранијег доба: Године 1770. пронађе се једна комета, која по себи није била од бог зна каке важности, али је у своме путовању била тако загонетна да је астрономима велике муке задавала. Комета је тачно испитивана на њеној путањи и рачуном нађено је да јој обилажење траје 5 година и 7 месеци. Томе се није могло веровати, јер је комета била велика и видела' се голим оком, те онда зар је могуће да се она јавља после сваких 5 т / 2 година, а да се до тада никако не види? ') »1_1а КаШге« .V? 422 и још »Кеуие ЗмеШШ^ие«