Просветни гласник

Е КОМЕТИ ОЗВЕЗДИНЕ

169

Отвар је била још заплетенија кад се комета 1776. годинепа ни 1781. у израчунато време не појави. Није остало друго него да се рачун и опажања поново прегледају и поправе, али то не поможе. Путања и сад изађе иста као и први иут, а комете нема. Незнајући дакле где је комета заостала почеше астрономи натрашке да рачунају да виде кад се могла она пре тог јавити и нађе се ево ово: У прво доба та је комета имала сасвим други пут а не онај којим је ишла 1770. године. Но кад је у том путу ишла према сунцу, године 1767. прођеврло близу Јупитера , тако да је овај својом привлачном снагом толико изменио пут комете, да га је од 50 година колико је трајао пре тога, скратио на 5 године и 7 месеци. Год. 1776. Марта мес. комета је дошла близу сунца али се пиЈе могла видети јер је од земље била да леко 4 0 милиона мил>а и сунце је било између земље и комете. Одавде је отишла опет својим путем но кад је дошла близу Јупитера он је њу 23 Августа 1779 двадесет и четири пута јаче привлачио но сунце. Сад комета прође између Јупитера и његова четири месеца но усљед тога јој Јупитер тако поремети пут, да се више није никако вратила а ко зна оће ли се кад год и вратити. Ето дакле како великог уплива имају планете на мимопролазеће комете , па је то исто било по свој прилици а са пашом кометом кад је прошла поред Нептуна за кога се године 1807 није ништа знало (јер је пронађеи тек 1840.) То је била историја наше овогодишње комете. Оће ли се она после 74 године опет вратити — идемо да видимо. — Ова је комета испитивана и са Физичке стране, но о томе ћемо говорити доцније, кад будемо у опште говорили о физичком саставу комета. * Пошто смо овако прешли све важније комете које су виђене од како је човек у опште почео да обраћа пажњу тим телима, да расправимо још нека питања која се тичу комета. На прво место долази питање о броју комета. Оно се може опет поделити на ова два питања : 1). Колико је комета. до сад виђено ? Од како астрономија води рачуна о тим телима, од како су астрономи хинески , халдејски и грчки бележили појаве комета, па до данас (Август 1881), виђено је које голим оком које дурбином од како су нронађени (од 1609. године) свега 81о комета и то овако:

комете

иђене

поновљене

разне

израчунате

пре Христа

. . 1 .

. 67

. ■ 4

I века

. . 1 .

. 20

. . 1

. . 1 .

. 23

. . 2

III

. . 2 .

. 38

. . 3

. - 1 .

. 24

. . 0

. . 1 .

. 17

. . I

. . 1 .

. 20

. . 4

VII

. . 2 .

. 29

. . 0

VIII

15 .

. . 1 .

. 14

. . 2

. . 1 .

. 34

. . 1

. . 3 .

. 21

. . 2

. . 2 .

. 29

. . 3

XII

. . 1 .

. 25

. . 0

XIII

. . 3 .

. 24

о 0

XIV

. . 3 .

. 23

. . 8

. . 1 .

. 34

. . 6

XVI

. . 5 .

. 26

. . 13

XVII

. . 5 .

. 20

. . 20

XVIII

. . 8 .

. 61

. . 64

XIX

214

. . 52 .

. 162

. .214

Свега.

815

. . 95 .

. 720

. .351

Од тих 815 комета има 95 које су се два и више пута јавиле, те кад их одузмемо добијамо 720 разних комета. Но не треба изгубити из вида да су комете забележене пре краја XVI века, (док није пропађен дурбин,) виђене голим оком а доцније кад је нађен дурбин, већина тих небеских тела виђена је кроз њих. V нашем веку од 214 комета виђено је 20 голим оком а 193 кроз дугине 2). Колико има комета на небу ? »Колико риба у води« одговара Кеплер. Док се упознамо из ближе еа одговором на то питање, видећемо да овај Кеплеров одговор није претеран. Ми смо мало час видели да је Једва преко 700 комета до сад опажено , но да смо их за свих двадесет векова тражили дурбином , нема сумње да би их угледали куд и камо више. Узмимо само ово на ум да се од 1769.године па до 1807. није ни видела једна комета голим оком, међу тим астрономи су за тих 37 година набројали 36 кроз дурбине, и онда ћемо лако појмити, за што би их угледали много више. Прошле 1880. године виђено је седам комета кроз дурбине (изузев једну која се видела голим оком али у Америци) а сваке их се године види по четири или пет (у последње доба). Но ако будемо умеренији па узмемо да се од створења света, дакле за 6000 година како вели библија, видело годишње само по две, већ би их било 12000. Уз то узмимо и ову околност да 22