Просветни гласник

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА

Како смо поделили кичмењаке ? — На сисаре, тице, водоземце и рибе. Које су од тих животиња најкорисније за човека? Свсари. Како можемо поделити сисаре према користи и употреби? — Можемо их поделити на домаћу животињу која вози и тегли терете. На прилику : коњи, магарци, мазге, камиле, биволи, волови, На стоку коју човек за клање и храну употребљује. На прилику : овце, говеда, козе, свиње. Домаћу четвороножну животињу, која се употребл.ује за храну, зовемо обичпо стоком. Ону опет која има рогове, зовемо рогата стока. Сва рогата стока гута храну, па је после повраћа натраг у уста и прежива ; те зато је још зовемо: преживари. Зашто је тако зовемо ? Која се животиња зове преживари ? Во, крава, овца. Коза. срна, јелен, камнла, биво, такође су прежинари. Дакле која животиња долази у ред преживара? Има животиња, које имају два горња и два доња предњака зуба одвојена од осталих зуба, који су дуги и оштрн. Тима зубима гризу и глођу дрва, орахе, зрно и т. д. То су : миш, веверица, рчак, пацов, зец и т. д. По томе како бисмо могли ту животињу назвати ? Глодари. — Има још сисара, који се хране месом од других животиња, које они вребају, нападају, грабе и гњаве. Како бисмо могли ту животињу назвати ?Грабљивци, месождери. — Да ли знате кога грабљивог месождера ?—Вук, лисица, медвед, лав, тигар и т. д. Псето и мачка такође су грабл-иви месождери, но пошто су се припитомили и постали домаћа животиња, сад су мање грабљиви од својих дивљих другова У грабљивих су жи&отиња зуби и нокти врло оштри. Многе од њих имају оштро и јако осећање мирисања тако, да још из далека ио мирису познаду своју грабеж. Поновите сад све редове на које смо поделили све сисаре. ДомаКа. животиња, иреживару, глодари, месождери. Да ли сте приметили какву разлику у ногама те животиње ? - - Шта је на крају ноге у коња ? — Потковица — гвоздена. — Тако је; но за п:то је прилепљена и прикована потковица ? За копиту. — Има ли сва животиња копиту као коњ? На прилику је ли једна конита у вола, у овце и т. д ? — Није ; коњи имају копиту у цело, а у вола је раздвојена, као да је од Две састављена. —• Утувите, те се животиње зову још једнокопитари п двокопитари или и папкари Има ли копиту или папке мачка, псето и т. д.? — Нема. Они имају прсте а на њима оштре нокте Она животиња која има слободне и одељене прсте зове се прстатл, за разлику од копитара и папкара. Утувите ц то, да се сисари по ногама могу де-

1>Е ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ 193

лити на коиитаре, папкаре и прстаре. Поновите ту ноделу. Сад се опомените свију редова које смо нашли код сисара. — Сисаре можемо иоделити на троје : 1. по користи коју човек од њих има, а то је на пигоме или домаће: 2. по зубима, на преживаре, глодаре и грабл.ивце; 3, по ногама, на копитаре {једнокопитаре) пап каре (двокопитаре) и прстаре. — Именујте ми сад, по пеколико животиња из свакога реда. Исто овако, ради изоштравања и бистрења ђачког, можс их учитељ упућивати при дељењу других животиња на редове. На пршшку тице иожемо поделити : I По времену 1. На сталне : које зимују и живе у свако доба године у једном месту и 2. На селице које се одселе и одлете чим хоћс да наступи за њих хладно време, или за нскс топло. II Ио лесту у коме живе 1. на земске, као : тетребови. 2. на водене, као : чаиље. 3. на ваздушне, као : ласте. III По особеним својствима 1. На певачице : славује, косове. 2. На домаћс: кокоши, ћурке. 3. На грабљиве: јастреб, орао, кобац. Или 1. На оне које лете и 2. На оне које не лете. (Нојеви/. Зглавкаре можемо педелити : на инсекте и аауке са скориијама. Инсекте опет можемо поделити : у тврдокрилце или бубе што имају два горња тврда и двч д^на мека и танка крила, као : буба јеленак и буба мара ; у к ожокрилце, што имају четири кожаста крила као: чела и оса; у леитире, што имају четири крила посута ситним љуспицама, које се скидају као прашак; у двокрилце, што имају два крила као: мушица и комарац ; у мрежокрилце с танким мрежастим крилцима као: вилин коњиц ; у иравокрилце, као што су: буба шваба, скакавац ; у бескрилце као : бува и уш. У писменим вежбањима треба дати да ђади нишу кратке реченице о иознатим животињама. На прилику о четвороножним овако : Коњ се употребљује за пренашање терета. Крава спада у ред оне животиње, која има раздвојену копиту. Овца је преживар. Вук је грабљива животиња. Слепи је миш сисар. 0 тицама од прилике овако: Ждрал и ластавица селице су. Врабац је тица која зимује код нас. Кос долази у ред певачица, а совуљага у ноћне грабљиве тице. Кокош је домаћа живина, а тетреб је шумска тица. Патка може пливати, а ћурка не може. Или у опште о животињама на прилику: риба је кичмењаста животиња. Жаба долази у водоземце. — Но само ђаци треба те реченице без помоћи учитељеве да сами састављају и исписују.