Просветни гласник

194

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

Пошто се тако у кратко и у опште прешло о животињама, онда може учитељ ио неку пзбрати, па о њој и пространији разгопор водити. Ја ћу овде узети четирп животиње: Веверицу, зеца, кртицу и слепог миша, па ћу на њима од прилике разложити и показати, како се може тај прострапији разговор о свакој ионаособ жовотиљи водити и говором тим да се понови што је деци већ познато, те да се још боље утуви и да јаче остане у памеги дечијој све оно што су до сада научили. Све четири именоване животиње могу се у школу донети и деци показати. 54. РАЗГОВОР Веверица Ево вам, децо, једне животиње, познајете ли је ? Како се зове ? Пазите и тувите добро што ћу вам о њсј говорити, па да ми после умете све о њој испричати што будете запамтили. Веверица је шумска животина . Као што видите није велика, труп са главом заједно дуг је 9 палаца, а толики јој је скоро и реп сам за себе. Губрца јој је тиљата, на крају мало затубаста. Усне су јој меке и покретне. Горња јој је усна расечена, па јој се виде горњи зуби. На тој усни има неколико дугачкпх длака као бркове. Ноздрве су јој врло близу горње усне, и нос јој се помиче заједно са усном, кад њуши. Очи су јој мале, црне и врло сјајне. Уши су јој на врх главе доста дугачке и на врху ушију има длаке као четка Утима стриже кад ослушкује, и врло добро чује. Зуби јој нису налик на мачије. Секутићи су два горе и два доле и врло су дугачки и оштри као длета. Од непрестапог глодања ти се зуби сједмју, •аш неирестано и расту, те су за то вазда једнако велики. Предња страна зуба црвенкаста је — поморанџине боје. Кад пажљиво промотримо зубе, видећемо да се они састоје од два слоја. спољног који лзгледа црвенкаст и унутарњег, који је опет жућкаст. Спољни је слој сјајан, врло тврд и зове се глеђа. Други је део састављен од материје, налик на кост и зове се коштана материја. Како је глеђа тврђа од коштане материје, то се он и теже стире и сједа, па су због тога зуби увек оштри. У свију зверова такође се зуби састоје из глеђе и когнтане материје. Кутњаци коњски и говеђи због тога и имају јамице што су врло слабо глеђосани. а коштана материја је као што рекох мека, па се брзо сједа и дуби. У паса и мачака сви су зуби добро глеђосани озго — на круници — а само је корен т. ј. оно што је у чељусти од саме коштане материје. Кад се зуб извади, онда се види да корен има жућкасту боју, а круница је бела и глатка. Зуби се дакле у свију зверова састоје из два дела, корена и крунице. Глеђ чува зубе од трулежи и ваздуха, а други крај зуба, корен што је од коштане материје, стоји у вилици , па му није ни потребна глеђ. Очњака нема веверица а кутњака има по пет горе и четири доле (дакле свега 18). Налик су на тестеру

или турпију. Доња вилица диже се горе и доле, напред и назад. По зубима се може познати да јој није згодно јести траву или мссо. Храни се тврдим биљним стварима т. ј. орасима, лешњицима, кором и т. д. Предњацима те ствари разгризе, а кутњацима их ситио смрви. Труп јој .је дугуљасто округао и виткаст. — Задње су јој ноге взће од предњих, те за то и може добро да скаче и воле да чучи на стражњим ногама. На предњим ногама има четири дугачка танка прста са оштрим ноктима. Осим тога повише има још један кратак прст, налик на брадавицу, такође са ноктом. Дуги прсти и оштри нокти служе јој за пузање по дрвећу, и пи једна се звер у нашим крајевима не може тако пузати као веверица. У овом су веверице мајмуни у умереним и хладним пределима. Предњим шапама може по вољи слободно мрдати. Њима држи орахе кад једе, чисти губицу и уши, и обухвата гране кад пуже. Реп јој је дужи од тела, са дугачким на двоје разчешљаним ддакама. Кад чучи реп јој стоји надигнут горе као застава, а кад скаче с гране на земљу, онда га опружи и њиме се боље држи кад силази низ дрво. Зими се савије у тслупче, обмота репом, и тако лежи у гњезду (ложи) у дупљи. Длака јој је доста дугачка и мека, зими гушћа пего лети. Лети је риђе боје са белим трбухом, а зими те риђе длаке опадну, и порасту сиве и густе. Веверице се зими лове због коже, којом се постављају женске хаљине, итд. Дише на плућа, има топлу црвену крв. Живи најрадије у боровој шуми, и најрадије воле семе од јелових и борових шишарака. Тешко ју је ухватити живу, а и убити, због тога, што врло брзо и лако скаче с дрвета на дрпо, чисто лети, и што уме врло вешто да се прикрије за грану. Прави топло гњездо у дупљи по дрвећу и спреми за зиму доста ораха и семења. Зими много спава, а чим се пролеће покаже, излази из гњезда, проскаче и проигра се на сунцу до миле воље, па опет у дупље. Мали се коте слепи, као штенци и мачићи, и дуго леже поред матере у гњезд;. Неки држе певерицу у кавезу, али морају наместити унутра исплетено од прућа коло, по коме она непрестано скаче ; јер она тако воле да скаче, да би брзо скапала, кад не би имала по чему да скаче. А неки је опет држе не затворену по кући, јер се може тако да припитоми, да позна газду и да из његове руке једе; али јој се морају оштри нокти подсећи, јер скачући по соби хоће да скаче и по људима и деци и да их оштрим ноктима изгребе и нагрди. Хоће да краде и да крије све, што је за јело и што јој се допадне. Питања Како се разликује веверица по својој величини од других животиња, о којима смо говорили ?