Просветни гласник
201
26
Средња година старости у свакој средњој школи посебице, била је за наставнике :
ВИШЕГ РЕДА ПИЖЕГ РЕДА У ОИШТЕ
Београдске гимназије • • •
43 .0 8
35 .7 5
41 .35
» реадке ....
37лз
43 .3 4
38. 8 2
Алексиначке гим. реалке • •
31 .50
45 .5 0
38 .5 0
I београдске ниасе гимназ. •
41 .60
30.оо
38 .2 9
Неготинске » » ■ •
42.оо
33 .8 0
36.14
Крагујевачке гимназије
35.90
35.5 5
35 .8 6
Шабачке ниже гимназије •
37 .80
30.5 0
35 .7 1
Лозничке гимн. реалке • • •
29 .50
39.оо
34 .2 5
Смедеревске гим. реалке • •
28 оо
39.оо
33.5 0
Пожаревачке ниже гимн. • •
37 .95
28 .5 0
ЗЗ.ЈЗ
Крушевачке » » ■ •
41 .50
29.зз
32. з ;
Чачанске гимн. реалке • •
29 .00
34 .5 0
31 .75
Ваљевске ниже гимназије •
32 .5 0
29.в;
30 .8 0
Јагодинске » » • • •
33 .50
27 .6 7
ЗО.оо
Књажевачке гимн. реалке •
29.оо
29.зз
29 .2 5
II београд. ниже гимназије
33 5 0
24 .2 5
28 .8 7
Ужичке » » • •
32 .5 0
26.зз
28 .80
Зајечарске гимн. реалке • •
27 .5 0
25 .5 0
26 .50
Из овога преглсда видимо, да су у по неким школама наставници нижега реда старији од наставника вншега реда. То долази отуд, што су учитељи вештина и вероучитељи у зрелијим већ годинама, и заузимају тај положај без изгледа да ће икад моћи доћн у наставнике вишег реда. Неће бити без интереса, ако погледамо и на време, колико је која категорија провела у наставничкој служби која, као што је познато, престаје оа тридесетом годином.
Б Р 0
Ј
Н А С Т
А В
Н И К А
НРОЦЕНАТ
1 1 ? 8 ^ >» Н — а ? Ч в 3 « « § к
ДИРЕКТОРА
! ИРОФЕСОРА
«5 Н Ш к н
< Р « с < Ре УЧИТЕЉА ВЕШТИНА
* н н к г о Сч н РЗ
Свега
једну
3
1
9
7
2
V
17 .46
од 2— 3
4
8
9
6
3
30
23.81
» 4— 6
15
3
2
7
4
31
24 .6 0
7—10
1
10
—
—
1
4
16
12 .70
» 11—15
2
8
—
—
1
—
11
8 .73
» 16—20
2
5
—
—
—
1
8
6 .35
» 21—25
3
—
—
—
—
3
2 .3 8
» 26—30
3
2
*—
—
—
—
5
3 .97
Интересан је овде тај Факт, да међу суплентима и предавачима није било ни једног, који би служио више од шест година. Као што је познато, ираво на периодично повишавање плате добија се тек поставлањем за проФесора. Наставничка способност може се довољно доказати за 5 или 6 година, и према резул-
тату добија се и даје звање проФесорско. Ако дакле неко није у току тих година могао доказати своју наставничку способност , он и оставља тај положај и прима се службе у другој струци. Таких случајева има по више. Друга од ингереса околност види се у томе, што се долази до директорског положаја тек између седмои десетогодишње службе. И по томе седма је годпна службовања извесна нека граница, кад суплент морн добити проФесуру и кад проФесор може добити директорски положај.
6. Ученици
У 1874-
75. школској години
било је свега
У ИОЧЕТКУ
НА КРАЈУ
Г 0 д
И В Е
УЧЕНИКА УЧЕНИЦА ЂАКА
УЧЕНИКА УЧВНИЦА ЋАКА
У
гимназијама
• 1720 19 1739
1323 19 1342
У
реалкама
307 7 314
259 7 266
Свега • • •
• 2027 26 2053
1582 26 1608
ОД ЈЕДНЕ СТОТИНЕ 'БАКА БИЛО ЈЕ
УЧЕНИКА УЧЕНИЦА
УЧЕНИКА УЧЕНИЦА
који су
У ИОЧЕТКУ ГОДИНЕ
НА КРАЈУ ГОДИНЕ
У
гимназијама
• • 98 .91 1 .09
9 ^.58 1 .42
У
реалкама ■
• • 97 .7 7 2 .25
97 .37 2 .63
Свега ■ ■ •
98 .38 1 .62
Ученица свршило је школу исто толико, колико их је и уписано, и све су биле у првом разреду Од уписаних ђака било их је
У
ГИМНАЗИЈАМА
У РИАЛКАМА
СВЕГА
положили пријемни испит •
• 449
117
566
прешли из млађих разреда
• 915
125
1040
понављали разред • • •
• 358
72
430
учили ириватно
17
—
17
Свега
• 1739
314
2053
Ц Р 0 Д Е Н
А Т X А К А
К0ЈИ СУ У
ГИМНАЗИЈАМА
У РЕАЛКАМА
У ОПШТЕ
положили пријемни испит •
■ 25 .82
37 .2 6
27 .5 7
прешли из млађих разреда
52 .6 2
39.81
50 .6 6
понављали разред • • • •
20 .5 9
22.вз
20 .9 4
учили приватно
0 .9 7
—
0 .83
Свега • • • .
• 100.оо
100, оо
100 .оо
У реалне школе долазн релативно више ученика него ли у гимназије; но у тим је школама опет релативно више ученика, који разред понављају.