Просветни гласник

202

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ

Како у овом погледу стоје поједини разреди, види се из овог прегледа :

Б Р

0 Ј

У

Ч Е Н

и к

А

У

г и м в

А з и

Ј А 51

А

Р Е

А Л К А М А

СВИМА СРЕДЉИМ

ШКОЛАМА

н РЧ со <1

1 « о м ^ 3 О бч п ^ « >• С4 » О м о и а Јз ►"3 *=Ј О 13 « %

КОЈИ СУ ПРЕШЛИ У СТАРИЈИ РАЗРЕД

>-а -< М ^ 3 §2 2 3 ~ Рн 1-3 О

1 н Рч д в р * о о а а 1-3 о

23 и ф п О

к = § 3 в ^ 2 ^ к в а в >» * § о в а 3 * М

ПРЕШДИ У СТАРИЈИ РАЗРЕД >, 1-3 кО н Н» ш ^ о љ в

1 Н <3 » а & == >. * о о и и О м

«Ј Рч ф М о

КОЈИ СУ ПОЛОЖИЛИ ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

ПРЕШЛИ У СТАРИЈИ РАЗРЕД 3 < § § М СО И р* о е

1 н « а « * * * к и ►"3 о &

03 (н ф РД V

прв м •

444

181

5

630

117

37

154

561

218

5

784

другом

2

322

81

7

412

78

19

97

2

400

100

7

509

трећем

2

266

60

3

331

12

11

23

2

278

71

3

354

четвртом

1

200

19

220

15

4

19

1

215

23

239

петом •

97

16

1

114

11

1

12

108

17

1

126

шестом

30

1

1

32

9

9

39

1

1

41

п

Р О Ц Е

Н

А

т

првом •

70 .48

28.7 3

0.7 9

100.оо

75 .97

—■

24.оз

100.оо

71 .56

27 .8 0

0 .6 4

100.оо

другом

0 .49

78 .16

19 .66

1 .70

100.оо

80 .4 2

19 .58

100.оо

0 .3 9

78 .5 8

19 .6 5

1 .38

100.оо

трећем

0 .6О

80 .36

18.13

0.91

100.оо

52.17

47 .8 3

100.оо

0 .5 7

78 .58

20. об

0 .84

100.оо

четвртом'

0 .46

90.91

8.6 3

100.оо

78 .9 5

21 .05

100.оо

0 .42

89 .9 6

9 .62

100.оо

петом •

85 .09

14.оз

0 .8 8

100.оо

91 .67

8.зз

100.оо |

85 .71

13 .50

0 .7 9

100.оо

шестом

93.16

3.12

3.12

100.оо

100.оо

100.оо

95 .1 2

2 .44

2 .44

10Л.оо

У гимназијама понавља највише учеиика први, други и трећи разред. У реалкама има таких ученика пајвише у трећем, првом и четвртом разреду. У трећем их је за то највише, што је тај само разред у београдској реалци, иу који долазе ученици из гимназијских реалака и нижих гимназија, не навнкнути на други правац предавања а можда и већу строгост при испитима. Кад размере понављајућих разред ученика међусобно поредимо, онда видимо, да је на 100 таких ученика у гимназијама долазило у реалкама у разреду Т 84 учеиика II 99 III • ■ 265 IV 244 ' V 59 Свега 111 » ^ следећем прегледу имамо за сваку школу посебице релативне бројеве о уписаним у школу ученицима. Види преглед Л. на стр. 203.

Највише ученика, који су разред понављали, имала је смедеревска гимназијска реалка и неготинск а нижа гимназија. Кад број уписаних у школу ученика педелимо са бројем разреда , онда налазимо, да је у средњу руку било у једном разреду школа гимназијских по 38. в 4 ученика, а у реалним школама само по 19. в 2, дакле тек половина! На сваку стотину ученика, који су били у једном гимназијском разреду, долазило је у једном разреду реалних школа само 50 ученика ! За поједине разреде имамо ове размере : У средњу руку имао је један разред

ГИМНАЗИЈА

РЕАЛДКА ОБОЈИХ ШКОЛА У Ч Е Н И К А

нрви • • други ■ трећи • четврти

57 .27

25 .67

46.12

37 .4 5

16.17

29 .9 4

30.09

23.оо

29 .5 0

27 .50

19.оо

26 .5 6

57.оо

12.оо

42.оо

16.оо

9.оо

13 .6 7