Просветни гласник

27*

КОМЕТЕ И

некад тако рећи над нашим главама, а није реткост да по неки и падне на земљу, те га можемо и опипати и по вољи разгледати. Зашто метеори светле док нролазе кроз атмосферу нашу? АтмосФера није ништа друго до ваздух сасгављен из кисеоника и водоника, дакле она је гасош1то тело. Озвездине се крећу врло брзо па пролазећи на свом путу кроз атмосферу тару се о н>у,загреју се па и усијају и тек кад се усијају ми их впдимо, иначе не. Ако смо пажљивпје загледали, ви дели смо како поједине озвездине прелете врло слабом светлошћу, друге опет врло јаком па често н тако јаком да осветле цео крај кроз који прођу. Оне прве ишле су врло кратко иреме кроз атмосферу, пролазиле су кроз највише њене слојеве, дакле где је атмосфер;. најређа, где је трење најмање, те су се слабо п усијале. Што дубље упадну у атмосФеру, тим све дуже кроз њу пролазе а то кроз све гушће слојеве, с тога се од јачег трења већма и усијају, те јаче и светле. Чим пак из атмосФере изађу, угасе се. Што пак иза њих остане светла пруга, то долази од огромне брзине, којом се крећу као год оно кад жишку брзо окрећемо, ми видимо цео котур светао. Према томе да ли озвездине прелазе кроз више или ниже слојеве атмосФере, и добијају оне разна имена. Ако пролазе кроз највише слојеве, те изгледају као летеће звезде, онда се зову озвездине. Но кад загазе дубље у атмосФеру где се већма усијају, онда не изгледају као звезде него као велике ватрене кугле, често врло велике и сјајне, и оставе за собом велики светао реп, онда се зове небесно камење, метеори или болиди. Они прелете тако рећи над нашом главом па изађу опет из атмосФере. Ио често зађу тако дубоко у атмосФеру, и дођу тако близу површини земљиној, да земља својом привлачном снагом савлада њихово кретање, онда се оне често још са највећом пуцњавом разбију на ситно комађе и падају на земљу. То је онда ваздушно камење, метеорити или а еролити. Кад им човек притрчи, не сме да их узме у руку. јер су врели, но кад их олађене огледа, види да су то или комади гвожђа или обично камење само огорело по површини. Такав је један аеролит пао и код нас у Србији код Алексинца, у Соко Бањи, од кога се комади налазе у нашој аеролитској збирци на Великој Школи. Тај аеролит је пао 1. Октобра 1877. године око 2 сата после подне. Нас се на овом месту највише тичу озвездине ; с тога ћемо само о њима говорити: Тек од нола века обратили су астрономи већу пажњу тим небеским телима, јер су пре то га мислили Да се она не тичу њих. Но као што су комете у седамнаестом, тако су озвездине у деветнаестом веку

211

стекле право па посматрање и од тада се води тачан рачун о њима као и о свима другим небеским телима. На прво место долази испитивање висине, на којој се извездине виђају. У тој цељи поставе се два посматрача на разнчм местима (но не сувише далеко један од другога) са којих могу заједно да виде једну озвездину. Свакоме од њих покаже се озвездина на другом месту (сравњпвши према звездама) и из те разлике израчуната је висина на 120 километара кад се озвездина појави а сиђе на 80 кад је нестане. Наравно то је висина у средњу руку узета а има их које силазе и ниже још. Пошто се зна да се атмоСФера наша ван тих граница простире, онда се тек дознало да озвездине долазе доста близу земљиној површини, и да се од њене атмосфере усијају те светле. Ни две ноћи преко целе године не могу се наћи за време којих би број виђених озвездина био истоветан. Неких ноћи виде се само по неколико а неких у врло великом броју. Кад се тачније посматрало видело се, да има ноћи преко године кад се оне јаве у великом броју и то сваке године правилно. Тако на пример нашло се да се сваке године јаве по два пут у великом броју и то ноћу између 28. и . 9. Јула и између 1. и 2. Новембра по нашем. Онда их се може набројати хиљаде, док у друго доба године једва их се види по неколико. У месецу Јулу јављају се у већем броју више ноћи, пре и после реченог времена, али их онда има највише. На против код оних у Новембру, јављају се озвездиие у већем броју само из јутра 2. Новембра. Овде су озвездине често тако многобројне, да их зову још огњеном кишом. Осим те разлике што постоји између Јулских и Новембарских озвездина, има још једна у томе што се Јулске озвездине јављају сваке године готово у једнаком броју, док код Новембарских има опет неке периодичности : у највећем броју јаве се сваке тридесет треће године, за тим се јављају све слабије и слабије па за неколико година сасвим престану да се опет после 33 године јаве као огњена киша. Према томе да ли се озвездине јављају ређе и свака за себе или се више њих од један пут јаве, као у Јулским и Новембарски озвездинама, подељене су оне на двоје: оне што се засебно виђају зову се спорадичне а оне што се после извесног врамена правилно јављају и у већем броју зову се систематичне или аериодичне. Оне што се виде сваке ноћи да прелети по која јесу спорадичне, а Јулске и Новембарске озвездине јесу систематичне. Кад спорадичних озвездина мало ћемо се задржати јер нису од толике впжности. Све што се још о њима може рећи, јесте то, да се у свако доба ноћи не јав-