Просветни гласник

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

љају у једнаком броју, него што идемо више према зори, тим их има више, а кад се сунце рађа било би их највише кад би се могле да виде, По статистици коју је водио један Француз Кулвир-Граиир, нашло се да између 6 и 7 сати у вече једва пролети 5 — 6 озвездина преко неба и то у свима правцима. После 10 сати, већ их се види 8, а око пола ноћи до 10. Око 1 сата има их већ 12. Око 3 сата може се набројати 16 до 17. После овог времена око 4 и 5 сати већ почиње свитање, те се слабије озвездине могу видети; с тога је њихов број у то доба око 14, и што се време већма приближује дану, тим их је све мање, док их сасвим нестане. Код спорадичних озвездина оиажено је још да их има више у другој половини године но у нрвој. Из горње статистике излази да има врло мало озвездина које преко године уђу у нашу атмосферу и које се могу видети. Но у самој ствари није тако. Онај рачун изведен је за једно место, за један врло мали део земље, а кад би се узела у рачун цела површина земљина, дакле кад би се тражио број свију оних озвездина које се виде са земље у свима њеним пределима, тада би њихов број био огроман, Симон Њукомб нашао је да годишње прође кроз нашу атмосферу до сто четрдесет и шест милијарада (146.000,000.000) озвездина. Што која озвездина дубље залази у агмосФеру, тим се спорије креће, јер губи од своје брзине. Пролазећи кроз ваздух таре се од њега и загрева се као што смо видели до сјајности, но то загревање иде па рачун брзине, и што је озвездина светлија, тим се спорије креће. Ако узмемо да једна озвездина од 1 дециметра у пречнику уђе у атмосФеру са брзином од 50.000 метара (оволика је брзина нађена код озвездина) у секунди, она ће, тарући се о ваздух и загревајући се на рачун своје брзине, толико изгубити од ње да ће на земљу пасти са брзином, само од 5 метара у секунди, а сва се остала брзина њена претворила у топлоту и светлост. Да прегледамо сад систематичне или периодичне озвездине. Видели смо да смо нашли Јулске и Новембарске озвездине које се рачунају међу систематичне. Но не треба мислити да се 29. Јула и 2. Новембра из јутра виде озвездине по целом небу у таком великом броју. Како Јулске тако и Новембарске озвездине излазе из једног само малог места на небу, тако рећи из једне тачке, и то место зове се зрачно место или радијант. Јулске озвездине полазе из звезданог јата Перзеја, те се с тога зову још и Перзејиде, а Новемоарске излазе из јата »Лава« те се зову ЂЛеониде«. Што се тиче учестаности и броја озвездина које се виде у тим иериодичним струјама, имамо нацоме-

нути да је код Леонида број много већи но код Перзејида. Код ових последњих, у средњу руку, може се набројати 13 за 10 минута. Број Леонида ево колики је нрема бројању чињеном на звездарници у Грињичу.

Од

сага

9 — 10 сати 10—11 » 11 — 12 » 121- 2 2— 3 3- 4 4— 5

10 15 168 2032 4860 832 528' 40

У нујвећем броју јавила се Повембарска струја 183:?. године тако да се једва могла избро.јати. У Бостону их је бројао Олметид и док је појава била .јошслаба, набројао је 650 озвездина за 15 минута. Кад је чојава била јача, онда је набројао за сат 34640 озвездина. Па како је то трајало седам сати, то се свега те ноћи јавило двеста четрдесет хиљада озвездина. Код снорадичних озвездииа видели смо да су то усамљена и разбацана ситна небеска тела која пролазе кроз нашу атмосФеру у најразличитијим правцима и из најразличнијих зрачних тачака. Но код ових периодичких озвездина морамо узети да постоји читава струја тих небеских тела која се креће у извесном правцу, па кад јој се земља у извесно доба године толико приближи да струја задре у нашу атмосФеру, онда их ми видимо како из једног места на небу излазе па се после растурају у свима правцима. Тако се у први мах замишљало за обе струје; но кад се видело да се Јулска сгруја јавља сасвим редовно сваке године, а Новембарска тек после извесног низа година (33), онда се морало одвојити у неколико тумачење једне и друге струје. За Јулску струју морало се узети да је то затворен прстен тих ситних небеских тела, која се око сунца окрећу. Т;>ј нрстен нресеца на једном месту земљину путању, и то је на оном месту где земља дође ноћу између 28. и 29. Јула, те се с тога мора та појава редовно сваке године у то доба понављатп. Пошто се неких година Јулске озвездине јаве у већем а неких у мањем броју, то се морао извести закључак да тај прстен није свуда једнаке густине, него је негде гушћи а негде ређи, па како који део ирееече земљину путању 29. Јула, тако се оне и јаве нама у већем или мањем броју. Док се код Јулске струје узимље да је то затворен прстен негде гушћи а негде ређи, дотле ее код Новембарске струје мора узети да је то само један облак од озвездина који онисује сталан пут око сунца као и остала небеска тела. То се мора узети тако с тога, што се та струја не јавља сваке године, него само после извесног нцза године (33 год.), дакле кад