Просветни гласник

238

тивању овог закона треба имати на уму и иравац писања. Јер кад при писању с дева на десно код западњака мора главни део броја лево наступати, то је подожај код бројних представа семитског порекла сасвим противан таквом бележењу, а опет је нешто друго, кад се, као код Хинеза нисање пружа управним редом, озго на ниже. Неће бити излишно, да се за часак задржимо код Мисира, земље првог културног народа. Најстарија литература, из које су нам остаци до сада познати, јесте мисирска. Не може бити спора, да ту треба тражити и најстарије почетке математике. Није нужно ни обазирати се на приче Платона: даје мисирски бог Тћо.1; први пронашао број, рачунање, геометрију и аетрономију; или на речи Аристотелове, који целу математику приписује мисирском свештенству. Мисирске пирамиде, зидане по геометријским облицима још на три тисуке година пре Хр., обедисци, храмови и споменици мисирских краљева, ишарани јероглифгша, довољни су сведоци умнога развитка још у оно доба. ЈероглиФСке слике: људи, животиње, удови теда и предмети сваковрсне употребе, значиде су: како обично цисање, тако и бројне знаке. Још у време мисирске експедиције, 1799. г., наишао је на јерогдиФСке бројне знаке Француз Ј от а г 4. Он је успео да их разреши тек 1812. год. Тако н. пр. једшшцу је представљала проста управна црта, 10 је бележено на пола савијеном цртом, 100 знаком налик на падмову грану, 1000 дотусовим цветом, 100.000 сдиком жабе, а милијун сликом човека с издигнутим рукама. Жомар је покушао да објасни и груписање бројних знакова, које је извршено унотребом једне врете рачунања — сабирањем. Ту се поред осталих знакова налазе и знаци за разломке. У хијератском писању, које је постало усавршицом јероглиФа, налази се већ много вшне знакова за писање целих бројева, за десетице, стотине, хиљаде, а нарочито знјци за девет могућих јединица. Ту беху јединице склопљене из извесног броја тачака и црта, и веза таквих црта употребљена је и за стотине. Нрво писано дело математично осгало нам је од Мисираца. Оно је писано хијератеким писменима

и циФрама, а нисано је на тодико стотина година нре Христа, колико је од Христа до данас, дакле скоро шре четири тисуће год-ине. То је познати иаиирус, који је нисао Аћтез за време краља Еа-еп-па1'-а, као што се на њему вели. Интересно је, да се у томе спису говори и о „спису за допуну", спису „за мерење поља", спису „за прављење украса", — из чега излази, да је још тада постојала читава литература. У њему се рачуна с целим бројевима, а већином с разломцима. Ту налазимо не само знаке за бројеве у опште, већ и знаке за ноједине радње — за врсте рачунања. У њему се говори о претварању ма каквог разломка у основне (81аттђгисће), о свођењу њиховом на једног имениоце, о множењу и деоби и т. д. Ту се налази доста велики број различних задатака, а међу њима таквих, који по својој садржини нису ништа друго, до задаци из данашње алгебре : једначине првог степена с једном непознатом; за тим задаци који би дошли у друштвене рачуне; зада,ци, којих је предмет наука о аритмет и геометр. редовима. Геометријски примери Амесови односе се на сличност и једнакост сдика, на премеравања новршина у пољу, и т. д. Не ћемо се за сада упуштати у детаљан претрес овог првог математичког дела па ни у излагање нисмених знакова, који су у њему унотребљени при означавању нојмова и бројева. Оволико изнесмо из узрока, да се добије бољи преглед велике етароети математике код Мисираца. Морамо се чудити оволиком развитку аритметике у оно доба, кад су се имале да савлађују у бележењу онаке тегобе, какве нам показују хијератско бедежење ци®ара у едикама, каквим је писан Амесов панирус! Посматрајући папирус и његову аритметичку еадржину, на кодико ли бисмо стотина и тисућа година пре тога требали да рачунамо праве почетке рачунске и бројне ? . . . Математични појмови, које налазимо у испитивању почетака људског културног развитка, почеци, о којима би се могдо говорити само с ногледом на тисуће година, припадају укупно једној грани науке о количинама. Ади не може постојати никаква сумња, да су ее, поред познавања и простог везивања бројева, морали рано пробуди-