Просветни гласник
242
При поређењу гимназиста с ученицима школа реалних, видимо да је на 100 гимназиста било у реалним школама ученика
одличних • • врло добрих добрих • • • слабих . • •
исиит неиоложивших
118 99 112 95 7 74
У реалним школама било је успевање у науци ин тенсивније, што је при мањем бро.ју ученика у тим школама, сасвим природно.
Ако поредимо број добрих ученика са свима осталим, онда излази, да је на 100 таких ученика бидо У ГИМНДЗИЈАМА У РВАЛКАМА У ОПШТЕ одличних 14.18 14.ез 14.27 врло добрих 64.64 56.10 63.06 слабих 49 .7 2 41.46 48.го рђавих 13.08 0.81 10.81 испит неположивших • • • 4.97 З .25 4 .65 Напред веН казали смо, да је успех најслабији у првом разреду, и вредпо ће бити да видимо, како су по свима категоријама успеха распоређени ученици у сваком разреду посебице.
0
Д
с
т
0
У
ч
Е
н
и
к
А
в
и
л
0
Ј
в .ј
У
г и м
Н А 3
И Ј А М А
Р Е
А Л
Б А
М А
0 в
О Ј И
м ш
К 0
Л А М
А
РАЗРЕДУ
одличних 1
* ЕЗ О Рч К Оч о ра <
ДОБРИХ
СЛ.АБИХ
* 53 т ■< & Рн
к м а а н 53 ^ о е ^ о о а в
25 X К < И о
ВРЛО ДОБРИХ
ДОБРИХ
СЛАБИХ
РЂАВИХ
н п а к н П н о в ^ о о к к
V а и < М О
ВРЛО 1 ДОБРИХ
1 Д0БРИХ
СЛАБИХ
и 23 м •< рц
ИСПИТ НЕј положив
I
2.68
10.81
36 .25
26.39
11 .19
2.68
4.5 8
16 .оз
54.20
22 .9 0
—
2 .29
3 .11
19 .7 2
40.31
25 .61
8 .65
2 .бо
11
3.86
25.7 2
46 .9 5
20.5 8
1.61
1.28
5.оо
31 .25
40.оо
22.5 0
1 .25
—
4 .0 9
26 .8 6
45 .5 3
20 .9 7
1 53
1.02
1—I НЧ
10.50
27.6 3
46 .3 0
15.18
-
0 .3 9
• 10.5 2
31 .58
47 .38
10 .52
—
-
10.51
27 .89
46 .3 8
14 .86
—
О .зб
IV
8 .55
34 67
44. 2 2
7 .04
2 .01
3.52
10.5 2
42.11
42 .11
5 .26
—
-
8 .7 1
35 .3 2
44 .0 5
6 .88
1 .83
3 .21
V
6.1 2
25.51
22 .45
32 .6 5
12 .2 5
1.02
30. оо
30. оо
40. оо
—
—
—
8.зз
26 .8 5
23.15
29 .64
11.11
0 .92
VI
11 .54
50 .оо
23 .0 8
11 .54
—
3 .84
14.2 8
71 .44
—
—
14 .28
12.12
54 .5 5
18.18
9 .09
—
6.06
Проценат одличних и врло добрих ученика расте у гимназијама постепено све до четвртог разреда, у петом опада, а број слабих и рђавих ученика пење се у том разреду толико, колико ни у једном, па чак ни првом, разреду. Ово миелимо долази отуд, што у пети разред улазе ученици из свију нижих гимназија. Други начин предавања, а можда и већа строгост, по-
највише пак недостатак добрих књига, узроци су, за што у петом разреду има слабих и рђавих ученика више него и у ком другом разреду. Кад број добрих ученика поредимо с бројем осталих ученика, онда видимо, каква је била пропорција ових последњих
Н А С
т О
1 РР О <
Р И X
У Ч Е
н и к
А В
И Л 0
Ј Е
У
РАЗРЕДУ
г и м
Н А 3 И Ј
А М А
Р Е
А Л К А М А
ОБОЈИМ ШКОЛАМА
одличних и ВРЛО ДОВРИХ 1
| 1 ! СЛАВИХ I
И и СС < Р-<
одличних ! И ВРЛ0 ! ДОБРИХ
и к м "3 О
X К м ЕЧ
одличних И ВРЛ0 ДОБРИХ
1 СЛАБИХ
РЂАВИХ
I
64.81
72 .8 4
30 .8 6
З8 .03
42 .25
—
56 .65
63 .5 2
21 .46
II
63 .01
43 .8 3
3 .42
90 .63
56 .25
3 .1 3
67 .97
46 .07
3. 3 7
III
82 .3 6
32 .7 7
—
88.8 9
22 .2 2
; - —
82 .81
32.оз
—
IV
97 .95
15 .91
4 .55
125.оо
12 .50
—
100.оо
15 .6 3
4.17
V
140 .91
145 .45
54 .54
233. з з
—
—
152 .00
128 .оо
48.оо
VI
266 .6 7
50.оо
—
—
—
—
366 .6 7
50. оо
—