Просветни гласник

251

32*

Н;|јвише ученика мештана имала је лозничка гимназијска реалка, затим ваљевска шша гимназија п гимназијска реалка у Смедереву. Палротив најмање таких ученика било је у првој београдској нижој гимназији и београдској вишој гпмназији. Кад ове размере међу собом поредимо, онда налазимо, да је на сто ученпка мештана долазило уче-

ника из других округа: У лозничкој гимназијској реалци • • • 21 » иаљевској иижој тимназији 24 » смедеревској гимназијској реалди 24 » зајечарској » » 24 » ужичкој иижој гимпазији 29 » гаабачкој нижој гимназији ... 30 » алексиначкој гимназијској реалди 35 » ножаревачкој нижој гимназији 37 » крушевачкој » » 43 » кљажевачкој гимназијско,ј реалцн 45 » крагујевачкој гимназији 50 » чачанској гимназијској реалци 50 » јагодинској нижој гимназији 54 » неготинској нижој гимназији 66

У реалци београдској 83 » другој београдској нижој гимназији 88 » београдској гимназији 120 » ирвој београдској нижој гимназији 142 Из овогн се види да у београдске школе долази из других места и округа више ученика него и у коју ДРУ Г У школу, понајвише заступљени су окрузи ужички и крагујевачки Кад у овом погледу поделимо школе по областима, онда имамо ов-«ј преглед :

! бро ј

учк-

од сто учен,

ника из n .,■„•

било

је из

0 Б Л А С Т

места или окр. гдб је школа

других округа

® н ^ ■ 5§ н ~ ^ ^ о „

другиз округ

Шумадија • • ■ • 1 Источни окрузи • • Заиадни окрузи • • Јужни окрузи • • • Барош Београд • •

209 • 179 42 138 •323

98 75 38 53 368

68.9 8 70 .48 78 .89 71 .87 46.14

31 .9 2 29.62 21.П 28.13 53.2 6

(наставиће се)

ПРАНТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГ^ЛЕДНЕ НАСТАВЕ

(иаст Т РЕЋИ Д Е 0 ККЖВАЊК У НОЗНАВАЊУ II НИСАЊУ ПРИДЕВА 59. РАЗГОВОР 0 особинама нредмета у опште До сад смо упозиали приличан број разноврсних предмета, али смо их површно разматрмли. Сад треба те предмете да пажљивије промотримо, и да ми од сад увек кажете, шта сте на њима приметили. Ето на прилику промотрите ту таблицу, па ми онда кажите шта видите да она има? — Оплату — оквир. Чини ли сама оплата целу таблицу ? — Оплата је само део таблице. Шта има још осим оплате ? — Камену плочу. Како можемо казатп за ту плочу према целој табли ? — Она је /ео табле. Дакле, шта сте сада разматрали на таблици? •— Њене дслове. — Поновите те делове. — Оплата и камена плоча, то су делови таблс. Шта сте још приметили на таблици? Каке је боје њена оплата ? — Онлата је беле боје. А каке је бо.је камена нлоча? — Црне боје. Јесу ли бела боја п прна делови табле ? Оплата је зајиста Део табле п свакн део некога предмета кад се одеље-

а в а к). но сам за себе узме, постаје за себе предмет. На прилику кад скинемо оплату са табле, и камену илочу извадимо ич оплате, онда ће и оплата и плоча одељено за себе бити предмети. Но сад ми кажите може ли се тако исто црна и бела боја оделити од плоче и оплате? На прилику ако ја од оплате осечем парче, да ли ће оплата променити своју боју ? -— Неће; ос таће бела, као што Је и била. А одсечени од ње комадић? — И он ће тако исто остати бео. То се исто може казати и о другим предметима, који су начињени од белог дрвета. То је својина или особина предмета. Тако је исто и црна боја својина камене плоче. Бела, црна, или ма која друга боја, није део предмета, него је особина његова. Шта сам сад казао? Казали сте то, да боја није део предмета, но особина његова. Колико има углова та таблнца, и како би је због тога могли назвати? — Четвороугла — четвртаота »Четвороугла« то јс такође особина табле. Шта сам казао ? Кад табла није никако била у употреби, како се онда зове ? — Нова. А како ћемо назвати ову — (по-