Просветни гласник

252

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

казује се на стару) — Стара табла. Шта је то стара и нова ? Јесу ли то делови? — Или је то може бити сами иредмет — ствар — или што друго ? — Стара п нова то су особине таблине. Да ли бисте умели казати још коју особину таблину ? Метите стремен од руке најпре на плочу, па онда на оплату, па ми сад кажите да ли не оиажате какву разлику између камена и дрвета. — Камен је хладан, а дрво није тако хладно. Какву би разлику нашли , кад би не гледајући ошшали плочу и оплату ? — Плоча је гла тка, а оплата храпава? Ви можете наћи још доста особина таблиних, ако само добро промислите. На прилику би ли вам пријатно било спавати на каменој постељи? А зашто не? Како сте сад својство нашли па камену ? — Он је тврд. Који зна још какву било особину камене таблице? Кажите ми, би ли који од вас у један мах могао понети четрдесет — педесет ових таблица? А педесет табака хартије? А зашто не би могли понети таблице? — Зато што би било врло тешко. Добро; па какву сте особину сад нашли на табли ? — Она је тешка. Она је истина тешка, али како се кад узме, јер ако ви са каменом таблицом уиоредите дрвену даску те исте величине и дебљине, онда ћете видети, да је даска лакша. Дакле, само онда можете казати, да је камена плоча тешка, кад је упоредите са комадом дрвета те исте величиие. Држим да већ знате да све камене таблице нису једнаке дужипе, ширине и дебљрне, па по томе не могу ни бити све једнако ни тешке. Дакле сад ми кажите од ове две таблице која ће бити тежа? — Та што је већа, шира и дебља Ето сте сад нашли још три нове особинс таблине. Које? — Већа, шира и дебља. А како зовемо опу таблицу, која није дебела, широка и велика ? - Танка, узана и мала. Дакле све ваше таблице кад их поредимо једну с другом нису једнаке, но их има мањих ; већих, дужих, краћих, ужих, ширих, и т. д. 0 чему смо до сада говорили? — О таблици. Још о чему ? — 0 њеним особинама. Можете ли сад именовати све особине које смо нашли на таблици? Нека сваки именује по једну особину. Нека ђаци сад набрајају те особиие, а учитељ нека само иази, да говоре брзо, и да не понављају једну исту реч више иута. — Табла може бити: црна, пепељаста, сива, четвртаста, пљосната, дугачка, узана, широка, глатка, тешка, хладна, танка, дебела, тврда, велика, мала, равна, нова, стара, цела, разбијена. Шта сте ми сад казивали? — Особине таблипе. Изналазили сте речи које се придају те казују каква је која ствар. Те се речи зову аридеви Дакле ви сте сад бројали и изналазили оне особине које може имати

једна таблица. Тако исто, као што се могу на таблици изналазити особине, могу и код свију других предмета и ствари. Те особине видитс нису део таблс, нити сама табла, то је оно, што прнпада предмету — табли — или што је њено, особито њсно. Дакле кажите ми шта је то особина ? - Оно што прииада ком прсдмету, оно што се може рећи за који предмет какав је он или какав може бити 60. РАЗГОВО!? Особине које означавају боје Црно, бвло, црвџно, алаво, жуто, зелено, мрко. Од ових боја има још ведријнх и угаситијих. А има опет ствари које нису само од једне боје, но од више њих, па се онда то зове шарено. Казао сам вам да сваки предмет мора имати своје особиие. Погледнјте сад пажљиво на ствари које су око нас и кажите ми какве су боје. На прилику: какве је боје ова креда, ово мастило, врата, ваша одећа и т. д. — Креда је бела, мастило је црно. Шта сад говорите о предметима ? Казати да је предмет црн, бео и т. д. то значи казати његову боју. Кад казујете боју предмета ? Кад говоримо да је црн или бео и т. д. 0 чему смо говорили У — 0 боји предмета. Је ли боја део пред мета? — Није; боја је особипа предмета. Да видимо сад да ли знате доста разних боја. Ка жите ми боје које оу вам познате ? Ђаци нека именују познате им боје, а кад које баш не знају, пека их учитељ питањима доводи да и те кажу. Колико сте то боја набројали ? — Седам. Тих седам боја назваћемо главним бојама. Кажите сад по две заједно. — Црна и бела, црвена и плава, жута и зелена, — и мркл. Сад нека ми сваки каже по једну ствар црне боје. — Табла је црпа, гавран је црн, мастнло је црно, капа је црна. Зар су све капе црне ? — Зато видите морате рећи: неке су капе црне. Ко још зна штогод црно? Сад нека ђаци поброје иредмете и од других боја. Бео: снег, млеко, цвет јабучип и шљивин, сребро, неке гуске, платно, кокошиња јаја, хартија — обично •— креч, сир, со, посуђе и т. д. Зелено: трава, шума, лист, виноград. Плаво: небо, сукно, хартија — са шећера, Црвено: крв, језик, уоне, месо, креста у петла, кљуни ноге у гусака, куван рак, вино, ружа, цреп и~т. д. Жг/то: злато, кљун у неких тица, лимун, мед, восак, сунцокрет, с.лама и т. д. Мрко : кестен, орах, каФа коса. Који су предмети увек бели ? — Онег, млеко, вишњев цвет. А који нису увек бели ? — Хартија, гуске, зид и т. д.