Просветни гласник

253

Утувите, зз оне предмете, који су увек бели, и не могу никад своју боју да измене, кажемо, да су од природе бели. Поновите што сам казао. За које се нредмете може рећи, да су од природе црни? — За оне који су увек црни. Кажите сад по неколико предмета који су ио својој природи : црни, плави, жути и т. д. По чему зпате, да какав предмет од природе има зелену боју ? — По томе, што је увек зелеп. Крв је увек црвена, па шта се може рећи за крв ? — Да је по природи црвена. А ружа и бакар ? — Такође су од природе црвени. Добро ; сад сте казали трп ствари од природе црвене, но сад ми још и то кажитс : да ли је једнака особина црвенила у све три те ствари ? Је ли у свију једнака црвена боја? — Ето видите сад да морамо још тачније означити разна црвенила, - па тек онда моћи ћете казати особину боје кога предмета ? Како се зове боја која је налик на крв ? Јасно црвена — румена А налик на ружу ? — Ружичаста. Који су предмети ружичастс бо.је? — Травке, цветови, женска одећа и т. д. Овако треба проћи и друге боје. Али да би ово вежбање било у самој ствари очагледно, учитељ треба да донесе и да иокаже ђацима хартију обојену са разним бојама. У томе му још може послужити и одећа дечија. ( ад смо говорили о бојама разних предмета, но не казасте ми чиме ви то познајете које је боје који предмет. — Помоћу чула гледања, ми то очима гшдимо. Али у које доба не можете баш ни очима познати каке је боје који предмет ? — Ноћу, кад је са свим мрачно. Кад запалимо свећу, можемо ли оида сваку боју распознатп ? — Не можемо ; неки пут не можемо да разликујемо плаву од зелене белу од жуте и тд. Како се зове соба, у које је у пола дана мало светлости ? — Тамна, мрачна. А она у којој им I доста светлости? — < ! ветла, видна. Која. Јв соба виднија, или она са белим зидом, или она са црним ? — Светлија је она са белим зидом. Сад вам је разумљиво, што се боја, која је у вече више налик на црну, зове тамна; а она, која је више налик на белу, и одаје од себе више светлоће, зове светла боја. — Која се боја зове тамна, а која светла ? Овим речима: светла и тамна, можемо тачније онределити боју, т. ј. можемо исказати да је боја више или мање светлија, загаситија, жућкастија и т. д. Само црну и белу боју не можемо тако определити. Кажите ми сад ви коју боју, која се може исказати речима светла и тамна. Зеленкаст, црвенкаст, жућкаст и т. д. Писмени рад. 1. Нанисати иредмете, који по природи својој имају увек. једпу боју. На нрилику : Арапин је црн, млеко ,је бело, крв црвена. 2. Наћи за сваку од осгалих боја ио неки нредмет и иаиисати на табли.

61. РАЗГОВОР Особине које облик означавају Округло, изрецкано, зеездаото, јајасто, клинасто, туао, оштро, угласто, зуичасто, танко, дебело, ссраво, криво, косо, савијено, исауцано, раааво, обло, и т. д. 0 којим смо особинама говорили последњи пут ? — О бојама — особинама које означавају боју. Да ли свн предмети имају боју ? Знате ли који предмет који нама одређене боје ? — Чиста вода, ваздух, стакло. Предмети, који имају своју боју, зову се бојни, а који немају боју -- безбојни. Поновите то. Безбојних је предмета врло мало. Дакле, готоио о свима предметима може се рећи да имају боју; ца зато је боја особина готопо свакога предмета. Шта можемо дакле рећи готово за сваки предмет? — Да има боју. Као год што готово сви предмети имају своју боју, исто тако може се рећи да свп ппедмети имају н свој облик, изглед. Иа прилику како изгледа мастионпца? — Окрула. Какав је облик школске табле ? — Четвороугласг. Какав је облик врха од нера ? — Оштар. А ова штсаљка? — Затубаста. Чиме се разликује скамија по изгледу од горње столове даске'( А стопа даска? — Скамија је уска а стона даска широка. Каква је разлика између ове две књиге ? — Једна је дебела, а друга танка. (Цртајући на табли криву и праву црту). — Чиме се разликују ове две црте, једна од дууге ? — Једпа је права, а друга је крива. (Савијајући прутић или перо). — Какав је по облику овај прут? — Савијен. Кубе у цркви и зидани савијутак у подруму имају свој особити изглед. Како се то каже ? — Свод. А. наш горњи под, таваница у школи и код куће какав изглед има? — Пљоснат. Покажите ми изглед других предмета који се находе овде у школи ? Пошто ђаци покажу, учитељ шгга: Шта сте ми казивали ? Изглед -- облик — предмета. Облик или изглед — јесу ли то особине предмета? Кажите неколике особине, којима се казује облик ствари. Округло, ћошкасто, оштро, тупо и т. д. Именујте неколико округлих предмета. — Коло точак, — јаје, глоб. Али глоб и јаје разликује се по облику и ако су обоје округли. На прилику лопта је сасвим округла. А точак ? Он није сасвим округао, већ раван — пљоснат — и округао. Кажите што год што је округло као коло. — Цепни сахатови. Како се зове оно, што је округло као јаје? Јајасто .