Просветни гласник

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У ИЕМАЧКОЈ

329

као неки ' шеолски прирез и иа тај начин створити изворе помоћу којих ће се установити мала приватна школа. Ва унравника изберу каквог учитеља који је способан за вршење те дјчжности , обично каквог проФесора из гимназије или реалке из околине. Директору се нридаје у помоћ за вршење спољних послова један одбор изабран од родитеља који учествују у том предузећу. Месна власт обично даје из општинске касе нешто помоћи, која износи од прилике толико колико је народној школи олакшано услед тога што је установљена приватна школа у месгу. Тако се подижу многе школе, од којих многе брзо и угину, за то штоје престала потреба због које су поникле; али се дешава врло често, да се временом те школиде развију тако јако да ностану са свим велике школе које доцније дођу са свим под општинску управу. За последњих тридесет година јако се умножио број јавних школа у Немачкој. Данас има у Немачкој више од две стотине ваљаних завода, основаних већим делом од стране општинских власти. Врло је мало међу њима таквих које је створила сама држава. Ово је срећна појава која доказује да све више присгалица налази она истина, да је васпитање и образовање млађих нараштаја женских од велике, управо врло велике важности и но породицу и по општину и по државу. Срећа је, што се признаје и женском полу, као што се признаје мушкарцима, право на више образовање. Чим се ма где заведе која виша школа за образовање женскиња, то је нов доказ да се ово уверење шири све више и више. Сав труд који се нолаже око подизања ових школа и који се по целом свом пространству има сматрати као чиста и узвишена служба просвети човечанства оцениће некада према његовој вредности онај који буде писао историју педагогике. Сав овај труд и рад доста је тежак и чешће се дешава да га људи више рђаво оцењују него што га но заслузи награђују, јер је имало доста дубоко укорењених предрасуда које је требало савлађивати. Толике жеље, бог зна како умесне и добро смишљене, не остварише се, јер све што се тражаше беше само због женске деце; а за мушкарце не знађаше се никад шта је то штедња ! Собе у којима се предаваше беху

у врло јадном стању, намештај школски врло недовољан, па ипак се власти чињаше да је то за женску децу све доста добро, а у исго време за мушку децу одобраваху се грдне суме с највећом издашношћу. Више нута дешаваше се, да се у женске школе постављаху учитељи, који, из буди ког разлога, нису могли више опстати у мушким школама, јер, говораше се, женској деци и онако не треба богзна шта. Наставници виших завода слегаху увек раменима кад се вођаше говор о њиховим друговима који се примају службе у вишим девојачким школама. И саме школске власти, чисто с иеким презрењем, погледаху на рад наставника у женским школама. Више пута и наставници и најстарији директори тих школа имали су да препате много шта, што изгледа као нраво мучеништво. Од њихове стране потребно је било највећег пожртвовања да не н 1 пусте ово свето дело, да истрају на свом месту, па и онда кад су се и најправичније жеље њихове одлагале од дана до дана, од године до године. Овој преданости и племенитој дурашности ових старих учитеља има захвалити Немачка што је данас тако напредна у овој грани јавне насгаве; а данас, доиста, са свим је измењен, и то у повољном смислу, положај виших женских школа. Скоро две стотине вароши немачких засведочиле су довољно своје живо интересовање за образовање женске деце у випшм научним заводима. Не само велике вароши, као што су Берлин, Хамбург, Хановер и Л.ајпциг, него и мања места као: Брунсвик, Хилдесхајм, Гетинген и др. нодигла, су дивне зграде школске за женску децу. Но без велике муке није пошла ова промена на боље. У почетку су биле врло ретке у Немачкој више јавне школе за женску децу; врло је ретко било наћи наставника, којима су иначе и рад и цељ били подједнаки, да имају каквих личних и непосредних додира; сваки је радио у свом кругу, за се; свака је школа, с оним средсгвима с којима је раснолагала, чинила покушаје за свој рачун и на своју руку. Еад се заводи почеше множити, онда стадоше један другом достављати шта је који искусио. Одлични педагози почеше питање о васпитању и образовању женске младежи сматрати као 42