Просветни гласник

ВПШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

задатак свога живота; почеше се саошптавати и износити на јавност у нарочитим списима и шеодским извегатајима задобивена искуства ; добра воља и наклоност тодиких грађана беху већи и од самих захтева и напрезања педагога, те све што ови тражаху поче се са свију страна прихватати и потпомагати. И тако задоби женска шкода у нежачкој педагогији своје право грађанства без икаква скучавања. И сам Кардо Раумер, који у својој историји аедагогике (1843—1855.) преддагаше за женску децу само домаће васпитање, не могаше зауставити напредак овог убеђења, да је виша јавна школа за девојке постада нужна чинидица у садашњем нашем жи#оту и да би све што би се противу ње рададо морадо без преговора нашкодити јако самој интедектуадној и морадној просвети народној. Најпосде нађе се згодан орган за опгате интересе. 18. Оептембра 1872. састаде се у Вајмару око 200 које учитеља које учитељака из женских шкода, јавних и призатних, да се договоре о свему што се тиче њихових шкода. Испрва се појавише грдне супротности међу наставницима и њиховим погдедима о овој ствари, али се најпосле сва питања решише на врло повољан начин; усвоји се читав низ предлога, и велика већина могаше, с радосним одобравањем, уевојити ризницу подједнаког искуства дотде прикупљенога у немачким женским шкодама. Цељ њиховог рада може се обележити с ово неколико предлога: „Ми тражимо у својим школама за женску децу, да и женска омладина има свог законитог учешћа у општој кудтури, којој теже и ове школе као год што теже и виши научни заводи за одраслије мушкарце. Ту цељ хоћемо да достигнемо организацијом која ће се освртати на природу и опредељење девојака. Никако не дозвољавамо да нам оне постану стручне као неке занатдиске школе. Ми тежимо да се у наших питомица >армонично развије и ум и осећање и воља на основу религиозном и патриотском. Виша девојачка школа, која зна кодико вреди основна настава, мора, у својим припремним разредима, дати деци ту наставу у онодикој истој мери кодико се добија у правој

основној школи. На том основу треба подједнако неговати науке, језике, књижевност и вештине." У Вајмару одлучи се јога и то, да се установи једно друштво које ће радити на унанређењу женски \ школа; ово се другатво нодели на мање дружине по свима покрајинама немачке државе. Оно броји данас око две хиљаде и триста чланова, раздељено на 14 дружина које представљају 224 јавне и приватне школе. Школске извештаје свију ових завода доставља књижара Ф. Вагнерова у Лајпцигу. У дружинама су претресана важна питања која се тичу женских школа, а главно друштво састаје се сваке две године. Посде састанка у Вајмару држане су њихове скупштине у Хановеру, Кардсруу, Дрезди, Кедну, Франкшурту на Одри и Брунсвику. Више нута одређивало је главно друштво свој одбор који је имао да изведе све друштвене мисли и жеље у облику сноменице и д I их достави свима владама у Немачкој. На првом месту увек је истицана жеља, да вигае власти школске увршћују у општу организацију школску и нове шкоде, које су подигнуте без њиног учешћа, а особито да признаду за више научне заводе вигае девојачке школе које су потпуне и да на њих примењују она иста правила која вреде за гимназије и реалке. Модиди су све вдаде, да утврде законом ово дрвце које су ошнтине саме посадиле и однеговале. Ове се жеље сасдушагае. У Саској, у Виртембергу, у в дводини Баденској, у Хесену, у војводству Анхалту издадоше се за више женске шкоде закони и уредбе сасвим онаки како су их желели они који су интересовани. Оамо највећа држава немачка, на коју долази 75 °| 0 од свију вигаи.ч женских гакола , пије хтела да да то нраво, а под данашњим пруским министром ннје се томе ни надати. У Пруској вигае девојачке гакоде сматрају се од званичне стране све једнако као и обичне основне гакоде и њима управљају вдасти те врсте. Само по негде дозвољавају им обласне власти изузетан положај. Овоје доиста неправда која се чини вигаим женским гаколама у Немачкој; али нређашњи министар просвете, Фалк, друкчије је о томе мисдио. Он је сазвао 1873. у Берлину на конФеренцију више насгавника и наставница женских шкода