Просветни гласник
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ
331
и на тим саетанцима утврдише се значајне ствари за развивак тих завода. Посде кратког времена изнети су на јавност протоколи те комисије у којима су изложене њене одлуке, донесене скоро једногласно, и како се у њима исказују мисли најспособнијих педагога, тојењихова морална важност
тако велика, да их без штете не сме забацити нико који ради што за подизање или унапређење женских школа. — Ми ћемо у чланку који иде проговорити коју више о раду те кон®еренције. (НАОТДВИЋЕ СЕ).
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ
(НАСТАВАк) На сто ученика мештана, било је ученика из других округа у школама
Западних округа 26.7в Јужних округа ....... 39 Л з Источних округа - - 41,оо Шумадијским 46 .8 9 Београдским 113.9 3 Кад по разредима поредимо ученике мештане, с уче ницима из других округа, онда видимо, да је било У ГИМНАЗИЈАМА ИЗ У РЕАЛКАМА ИЗ У ОИШТЕИЗ
.V РАЗРЕДУ
МЕСТА
ДРУГИХ
МЕСТА
ДРУГИХ
МЕСТА
ДРУГИХ
ГДЕ ЈЕ ШК.
ОКРУГА
ГДЕ ЈЕ ШК.
ОКРУГА
ГДЕ ЈЕ ШК.
ОКРУГА
ирвом
• 335
133
102
31
437
164
другом ■
■ 197
108
58
22
255
130
трећем •
• 146
116
8
11
154
127
четвртом
• 76
117
8
7
84
124
нетом ■ ■
• 37
65
7
4
44
69
шестом ■
• 11
17
6
2
17
19
Свега ■
• 802
556
189
77
991
633
п
Р о д
Е Н
А Т У
Ч Е
Н и к
А
У РАЗРЕДУ
првом • •
• 71 .58
28 .12
76.и<1
23.31
72 .7)
27 .2 9
другом •
• 64.ио
35 .40
72 .50
27 .5 0
66 .2 3
33 .7 7
трећем •
• 55.7 3
44 .2 7
42.11
57 .89
54.;.о
45 .2 0
четвртом
• 39 .3 8
60 .6 2
53. з з
46 .6 7
40 .3 9
59 .61
нетом • •
• 36 .2 7
63 .7 3
63.6 4
36.3 6
38 .9 4
61.06
шестом •
• 39. -2 8
60 .7 2
75.оо
25.оо
47 .2 2
52 -8
У гимназијама број
ученика
мештана у старијпм
разредима постепено опада, па и у реалпим школама то исто је у прва три разреда, но од четвртог број тих ученика опет расте. Тако долазило је на сто ученика из места или округа где је школа УЧЕНИКА ИЗ ДРУГИХ ОКРУГА
У РАЗРЕДУ
У ГИМНАЗИЈАМА У
РЕАЛКАМА
У ОПШТЕ
ирвом
... 40
30
38
другом ....
. ... 55
38
51
трећем ....
• • • • 79
137
82
четвртом ■ ■ .
• • . • -154
87
148
петом
• • ■ • 176
57
157
шестом ....
33
112
Број дошлих
са стране ученика
већп је у
старијим
разредима гимназијских школа, што из гимпазијских
реалака долазе ученици у трећи разред нижих гимназија, а из ових опет у пети разред гимназија, Па како за сад имамо само две више гимназије, то онда у два најстарија разреда, па још и у четвртом разреду, нагло расте број ученика из других округа. По областима имамо овај прсглед. Види преглед на стр. 332. У београдским школама већ у првом и другом разреду ученика мештане има само неколико нроцената више од ученика из других округа, а у осталим разредима ових је све више. У првом разреду нма на сто ученика мештана 68, у трећем 125, ау нетом 197 ученика из других округа. У школама Јужних округа ни у једном разреду број ученика мештана не нзједначава се са бројем ученика из других округа, али ипак број ових у старијим разредима постепено расте. На сто ученика мештана има у првом разреду 31, у другом 45, у трећем 50 а у четвртом 56 ученика из других округа У Западним окрузима у прва три разреда мање су размере учеиика из других округа него што су у јужној области, али у четвртом разреду та размерампого је већа. Јер докле у првом разреду долази на сто уче ника мештане 17 ученика из других округа, дотле их има у другом 27, у трећем 33 а у четвртом 87. У школама источ\е области не палази се овака иравилна поступност. Тамо је долазило на сто ученика мештана у првом разреду 27, у другом 39, у трећем 106 а у четвртом 85 ученика из других округа. У школама области илумадијске нема у овом погледу никакве правилности, по и овде стоји, да број ученика мештана опада. Јер на сто ових ученика долази > првом разреду 33, у трећем 40, а у шестом |<0 ученика нз других округа. Из овога могао би се извести тај закључак, да ученици мештани школу пре напуштају а према томе да је витал;:тет (или воља за продужавање школе) 42*