Просветни гласник

342

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

ПРАНТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГхЛЕДНЕ НАСТАВЕ (СВРШЕТАк)

II Е Т II Д Е 0 ОЧИГЛЕДНА НАСТАВ4 110 СДИКАМА 80 РАЗГОВОР 0 сликаиа у опште Кад деца поодрасту, онда јако воле да разгледају слике и траже их у свакој књизи која им до руку дође. Та жудља зз сликама, која се више или ман.е опажа у свакога детета, природна је и веома појмл.ива. Душевна радљивост која тиња и клија у детету, тражи себи хране. Кад дете најпре почне обраћати пажњу на оно што је око њега, онда се његовим чулима представљају само одељени предмети и иојаве, са којима му се није тешко упознати и сродити, јер нису многоструки Али кад се дете одмакне даље од четири знда своје собице, одмах му се стварни свст појави са свом огромношћу и разноврсношКу својих утисака. — Са сликама је друкчије ; и у њима се представља тај разноврсни свст , али у мањем изгледу. Све оно, што је у дејствителности разбацано и чисто недоступно детету, овде је састављено и стављено на малом простору, тесе може прегледати у целини и свези. Кад су слике за децу тако интересантне, то им оне могу послужити не само као пријатна забава, него могу бити и богати извор и ваљано средство за развијање и буђење њпних душевних моћи, ако се само родитељи и учитељи тим као што треба умели буду користити, т. ј. ако пажњу своју обрате наузрастдечији; ако буду умели изабрати оне слике , које су удесне према узрасту, и ако буду хтели узети на себе труд да тумаче деци садржину слика. У оно доба, кад дете тек почне проговарати, ра зуме се да би било смешно давати му ма какве слике; јер оно тада, не само што не би на њима ништа разумело , него не би умело ни разликовати слику од просте хартије. Истина, кад би се детету непрестано показивале слике, оно би може бити и обраћало своју :1ажњу на њих ; али би од тога превременог показивања више штете него користи било; јер би се пре уиозпало са живописним светом, него са дејствителним, на би о носледњем могло добити сасвим лажан појам. Право доба за слике настаје тек онда, кад је дете већ унеколико упознато са спољним светом, па се

навикло да пази, и жели само да нађе хране за своје млађано уображење. Тада ће свака написана хартица, која му падне у очи, будити његову радозналост, и онда његовим питањима неће бити краја. Код боље развијеније деце то обично бива већ од треће или четврте године , а код мање развијеније од пете и шесте године. У избору слика, педагози веле да се треба, држати ових пр-чвила : 1. Садржина слике не треба да надмагна моћ схватања детињега. Што је дете млађе, то и слике треба да су простије и разговетније. Алегоричне слике нису за децу. 2. Познати и своји предмети треба да буду претпостављени непозпатим и оним предметима који су из туђих земаља 3. Величина слике треба да је толика , да се на њој лспо и разговетно може распознати сваки дсо нацртаног предмета. 4. Децу највише интересује садржина слике , па зато оне и не морају баш вештачки израђене бити ; но опет треба колико је могуће пазити да одговарају законима лепоте и доброг укуса, т. ј. да је на њима све чисто и сразмерно. 5. Предмети треба увек да су представљени верно, кмш што се тиче облика, тако и што се тиче боје. Црне слике за почетну наставу нису добре, Боја треба да је јасна, али да не бљешти. Исто тако заслужује пажњу и саразмерна величина насликаних предмета против које греше многе слике,' а особито оне, на којима се находи по неколико предмета. На једном истом листу често се находи : ку&а, човек и миш у једној истој величини , а. то је све као што знамо у самој ствари врло различпо једно од другога. Па за то је потребно : 6. Изабрати увек онаке слике , на којима не би било много различних предмета и који се не находе међу собом у супротпости. 7. Слике не смеју грешити противу истине, т ј. не смеју имати на себи оно, што се не слаже са стварношћу. Као год што треба увек да говоримо истину, тако смо исто дужни и на сликама показивати истину. Писаљка и кичица, морају се исто тако чувати лажи као и језик.