Просветни гласник

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

343

8. На сликама не сме бити нпшта неморално и неарилично. Из овога не излази, да на сликама морају бити само примери морала ; на њима могу бити изведени и рђави поступци, али само тако, да деге ни најмање не може посумњати, да то заиста и јесте баш рђаво. А то ће рећи да оно што је неваљало никако не треба да буде прикривено и представљено у примамљивом виду. Што се тиче употребе и поступка са сликама., не треба држати, да је довољно само деци слике набавити, па децу посадити и оставити их да се она како знаду с њима забављају. Кад би се тако радило, деца би се истина најпре жељно за њих прихватила, и једну би те једну слику и повише пута прегледала; али пошто би задовољила прву своју радозналост, и пошто не би знала шга да раде више са тнм немим »створовима« , окренула би се од њих и потражила себи друге забаве. Деци дакле и ту треба номоћник и путовсђа, т. ј. мати, отац и учитељ морају не само одговарати на ниња питања при разгледању слика, него им морају протумачити и испричати садржину сваке слике. И они треба опет децу да питају и да траже од њих да и она причају и казују. Једном речју, мртву и нему слику треба одуш- вити и оживптн живом беседом. А за све то опет није нужно бог зна какво знање и ученост, нити се ту мора држати какве научне системе. Разговор се може водити онако, како се нађе за најбоље п удесније. Само односно прелаза од простих предмета више сложеним треба пазпти на неку поступност. Оспм тога, не треба на један пут давати деци више од једног листа, на коме је по неколико цртежа представљено; јер деца расеју своју пажњу, па се тако навикну да разгледају слике површно, и пре времена постану ирема њима равнодушна и немарна. Све прегледане и протумачене слике треба покупити и оставити, како се види , да деца почну губити првашњу радозиалост На тај се начин могу са врло малом збирком слика деца дуго забављати. Јер кад се после неког времена наново изнесу и покажу старе слике, деца ће их дочекати као давнашње своје познанике, које се нису надала више видети, и посматраће их са оном истом пажњом као и пре. Да бих показао како треба разговор водити са децом о сликама , и како их тумачити, у место свију теориЈских правила, изнећу пример, узевши замишљено неке и неке слике, које се овде сада представити не могу, а што би наравно и требало и морало да буде. Пошто учитељ избере слике, отпочеће разговор о н>има овако : 81. РАЗГОВОР Општи прегдед сдика Ево сам вам донео неколико слика. Избројте ко- ј лико их има. Све што је ту насликано, вама је по-

зиато. Промотрите све добро, па ми онда. кажите, шта видите, Почните баш одозго. Шта је то? — А ово? — Ту дакле видите насликане људе, животињу и разне ствари које имамо и ми у нашој кући. — Сад представите себи да је горе, на овој слици, јога јутро, на овој средњој подне, а овој доњој ноћ. По чему ће се то познати, ви ћете ми сами казати, кад вам ја протумачим, све што је ту насликано. Промотримо сваку слику обашка, и почнимо са највећом т. ј. горњом. 82. РАЗГОВОР Родитељи и деца Ето ту видимо оца, мајку и троје деце. Отац се спрема да пође од куће. Држи у једној руци капу а отворно је врата. Маги држи на руци мало дете, које је пружило своје ручице оцу, и отац се опрашта са својим малим синчићем. — Старија се деца пре опростила са оцем, па се играју свако за себе. Средњи синчић у црвеној кошуљици јаше на дрвеном коњу, и већ је неколико пута трком прескакао на њему преко собе. Сад га је одјахао да се одмори, али му је тако затегао узду, да му је коњ стао у пропницу. Његова сестра разговара се са својом лутком, и изгледа забринута због њеног немарног понашања Лутка је та, као и све мале лутке, лакоумна и непослушна. Легла је у постељу, а није скинула своју лепу нову одећу, па је изгужвала и испрљала. Девојчица ]е сад кара за то, и поправл^а јој њене сукње Шта ли га има посла са тим луткама ? ! Кажите ми сад, кога видите насликапа на тој слици ? Колико ту има свега људи? — Колико старијих? — Колико доце ? — Колико беба ? — Колико девојчица ? — А лутку не рачунате ? — За што не ? Како ви разликујете одраслог човека од детета ? Које је од те деце најстарије ? — Које је најмлађе ? — Које је средње ? — Шта ради отац? — Шта држи у руци ? — А где му је друга рука ? — У којој руци држи капу ? — У левој или десној ? — Шта мислите, куда хоће да иде ? — А куда ваши очеви свако јутро иду ? — Шта ради мати ? — Кога држи на руци? — На којој руци држи дете ? — Шта ради беба ? Подајте сваком томе дстету по које име — Можете ли ту девојчицу назвати Петар ? — За што не можете ? — А можемо ли Стана ? - - А можемо ли дечку наденути име Станија ? — Како и дечку и девојчици можемо наденути јед о име ? Шта ради старији дечко ? — Какав је у њега коњ ? — Је ли жив? Шта има у место репа ? — Ви немате таког коња, па и опет но неки пут јашете; на чему ви јашете? Каква је разлика међу штапом и тим коњем ? — Шта ради девојчица ? — На чему седи ? — Шта држи у левој руци ? — За шта се држи десном руком ? — А