Просветни гласник

344

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

је ли то десна рука ? — На чему спавамо ноћу ? Како се зове сламњача, подглавник и покривач заједноР — На чему стоји постеља ? — Кога мећу у колевку? — Де ми сад кажите све што знате о оцу и мајци и беби; сад о девојчици с лутком ; сад о дечку с коњем. Промотрите добро, шта још има на тој слици. Па крају види се сто, на столу стоје шоље; а то значи да су скоро пили каву. А у које се доба дана обично пије кава? — На столу се још внди водена чаша са кашичицом унутра. То је чаша очииа ; пред полазак поппо је из ње каву. Деца су гшла из шољица. На лево од чаше стоји кутија са шећером. Сто је покривен застирачем. Зашто? Поред стола стоји столица, а остраг види се пећ. Пећ је гвоздена; на врху стоји гвоздена чннија, у коју се зими сипа вода да не би у соби био сувише сув ваздух. На лево од пе1 )И, о зиду виде се слике у златној оплати. На десно су од пећи врата, која је отац у пола отворио. Сад ми испричајте све, шта знате о тој слици. Пајпре ми кажите, где се све то : ствари и људи, находе? — А по чему знате да су у соби, а да нису на пољу, на авлији или на улици? — Шта видите на столу ? — Зашто ће пећ? — Што се лети пећ не залаже ? — Чиме се греје пећ ? — Од чега су начињена врата? — Какве су боје? — Шта видите још на вратима ? Зашто ће брава, зашто кука, а зашто кључ? — Колика су врата ? — А где је брава? — На сред среде врата. Затим може уччтељ сбратити пажњу дечију још и на то 1. да на прилику столица на слици није дрвена, но плетена, и да се плете од сламе; 2. да је котарица, што стоји пред девојчнцом исплетена, али не од сламе, него од младих и таикнх врбових или ракитиних гранчица; 3. да има и другојачијих котарица и столица и т. д. И напослетку не смета што проговорити и о одећи свију тих лица. У свима осталим сликама, објаснићемо само њину садржину, остављајући родитељима и учитељима да они развијају даље говор по своме увиђању и разумевању. 83. РАЗГОВОЗ? Служавка У свакој кући има радова, које обично раде млађи. Собарица на прилику успрема собе; куварица спрема јело и т. д. Оии за то добијају плату и живе у кући. Слушкиња на тој слици чисти собу, а господин и госпођа доручкују у другој. Она држи у руци собњу четку, а на столу је ручна, којом се стире прашина са собњег намештаја. Подаље на поду стоји справица од лима у коју се ђубре начишћава и на-

поље износи. Шта је то лим ? Јесте ли видели гвожђе? Кажите ми неколико ствари, које су начињене од гвожћа. А чиме су покривени кровови на неким кућама. Такође гвожђем, што се зове нлех, и које је танко, као лист дућанске хартије, у коју се завија брашно — и друге ствари. Лим је исто тако гвожђе, само што је тање, и што је облепљено оловом. Јесте ли видели олово? — У нас има оловних кашика. Ето видиш. како је меко и бело, а кад га метнеш у ватру, опо се растопи. Тако растопљеним оловом нолију се и облепе танки листићи гвожђа, и тада се зове лим. А знати ли, ода шта се прави четка ? Од куда се добија чекиња? Уза зид стоја диван, обавијен материјом ружичне боје. Тај је диван од увијених гвоздених жица, т. ј. под материјом имају у коло савпјене дебеле гвоздене жице, које се савијају кад се на диван седне, а исправе се саме, кад се са дивана устапе ; зато и јесте тако меко седети на дивану. Над днваном виси слика, али се не може добро да распозна, јер је далеко. Утубите, што год су од нас ствари даље на које гледамо, то нам се све мање чине, па их не можемо добро да распознајемо. Велика звонара чани нам се из далека врло мала, и не можемо на њој ншпта да распознамо; али што јој ближе долазимо, то све већа постаје, и опажамо на њој кров, прозоре, крст и т. д. 84. РАЗГОВОР Дете и тида Мајка те мале девојчнце спрема се да иде некуда од куће, па хоће да поведе са собом и своју ћерку ; зато ју је и обукла у лепу хаљиницу и загрнула топлпм огртачем, ностављеним кожом, па је и сама отишла да се спреми и обуче. Девојчица чекајући мајку игра се са својом тицом, коју видите у гпозденом кавегачићу. Но како је она мала, и једва да дохвати до стола, подметула је клуницу и стала на њу. Та се тица зове аааагпј, велика је као голуб, има црвена и зелена пера, и кљун савијен — кукаст. Али је у ге тице најлепше то, што она уме да говори. Јест, јест, она говори скоро као човек : »Добро јутро,« »јеси ли здрав ?« »Лаку ноћ,« и многе друге речи које јој се казују дотле, док их не утуби и не научи, и ако она не разуме ништа што говори. Папагај се доноси из далеке земље, у којој он живи јатима по шуми на дрвпма Најразумнији је од свију тица, има дебелу главу и добро лети; но глас му је рђав. Лако научи да подражава гласу других животиња, па и гласу и говору човековом. Звижди и плаче као дете, скамуче и лаје као псето, мауче и т. д. Пепељасте је боје и лепа репа. Брбљање папагајево даје по неки пут повода смешним догађајима. Слушајте, ја ћу вам испричати та-