Просветни гласник

К Р И Т И К А

348

Пава је била болесна од сувишног спавања; па зато је и оздравчла, кад је почела раније да устаје. Тиме је припомогла поправљању свога здравља. Да бисмо сачували своје здравље треба рано да устајемо. Поновите и ви то. Чему смо се научили из прве приче ? — Научили смо се томе, како треба да будемо благодарни за све, што нам се подари, Живот нам је најдрагоценији подарак, који нам је Бог дао, и за

то смо дужни бити Вогу благодарни, чувати га и непрестано старати се о њему Чему нас учи друга, трећа и четврта прича ? — Друга прича учи нас томе, да треба увск да будемо умерениирадини; — трећа, да будемо чисти, а четврта да рано устајемо. И вршећи те савете, ми ћемо се онда састарати како ћемо сачувати свој живот и своје здравље. р. ЈА. /viииојевић. "4"—

К I? ЗИЕ Т ЗИП ЗгС -А. ,Латински и српски примери са кратком науком о правилним латинским облицимл за I гимназијски разред. Написао Филип Оберкнежевић, професор на српској великој гимиазији у Новоме Саду. Друго прера^ено и умножено издање. У Новоме Саду 1881. стр. 114. 8°."

Редак је случај, да се на двема српским гимназијама, карловачкој и новосадској, која школска књигу на српском језику појави. Главни узрок томе ретком појаву лежи у томе, што се тешко који српски стручњак одважи, да напише школску књигу за гимназијску потребу, кад унапред зна, да би књизи његовој био приступ само к овим двема гимназијама отворен. И што је најглавније, морао би је сам о свом трошку издати. С тога готово није ни чудо, што се на овим двема гимназијама до данас задржаше и таке књиге, које су се управо иреживеле. Да се то може рећи за српске читанке, које су још год. 1853. написане а још никако се новим не замењују, то ће сваки школски човек и српски књижевник без сваке сумње потврдити. Нећемо овде да дубље истражујемо узроке томе жалосном стању на овим двема гимназијама. Толико ћемо само напоменути, да ће још дуго тако потрајати, ако се буду морали они воји имају и стручне спреме и воље, да напишу коју школску књигу за гимназијску потребу, уједно и старати, како ће трошак за штампање своје књиге подмирити. И код тако скучених прилика добише ове две гимназије за ових последњих 15 година на српском језику неколико књига, које заменише досадање немачке. Но највећма се осећала потреба, да се напишу на српском језику књиге, из којих би се латински језик учио Ову преку потребу подмирила је Матица српска издавши г. 1870. латинску граматику проФ. др. Ј. Туромана. После 4 године г 1874. добише потпором Матице српске ове две гимназије уз горњу граматику и латинску читанку за I и II гимназијски разред од проф. Ф. Оберкнежевића. Овим двема књигама, латинском граматиком за гимназије и латинском читанком за I

и II гимн. разред, подмирила се тек прва и најпреча потреба у учењу латинског језика К томе још кад додамо I и II део »синтактичких задатака« од проФ. др Ј. Туромана, који су прошле и 1878. годиве у Београду изашли и у III и IV разреду ових гимназија заведени '), то можемо рећи, да се тек од неколико година почињу ученици ових српских гимназија природним путем уводити у учење латинског језика. По овим књигама види се, какав је од год. 1870. постојао метод за учење латинског језика у нижим разредима ових гимназија. Од I разреда употребљавала се целокупна граматика, која би остала у рукама ученика до краја гимназијске наставе. Уз таку граматику употребиле би се засебне књиге, у којима су издожени примери за вежбање у облицима и синтактичким правилима латинског језика. Но прошле јесени завела се у I разреду новосадске гимназије нова књига за учење латинског језикл. То је књига, којој је наслов горе исписан. Овом нај новијом књигом, која се на новосадској гимназиш појавила, заводи се друкчији метод за учење лат. језика у I разреду, него што је досада иостојао. И то нам управо даде повода, да о тој најновијој књизи с погледом на њен метод и њену садржину своје мишљење изречемо. Та се књига састоЈИ из два одсека. У првом одсекЈ изложена је »кратка наука о правилним латинским облицима« (стр. 1- 43). У тој »краткој науци« упо-

I Сиптактички задатци према својој латинској синтакси написао проФ. Јов. Туроман. I део. Наука о падежима. У Бео1'раду 1878. — II део. Наука о временима и начинима. У Београду 1881.