Просветни гласник

I

практично упутство за. предавање очигледне наставе 347

вати ; то је наша дужност. Милева не бринући се о поклоњеној тици, показала је да не цени и не уважава поклон родитељски и не рачуна ни у шта њину љубав према себи: она је дакле била неблагодарна. А неблагодарност је, децо, велика мана; утувите то добро. И ви сте сви добили мн го подарака, а највећи и најскупоценији је живот, који вам је Бог дао. Дакле ако и ви нећете да, будете неблагодарни , као Милева. онда сте дужни да чувате тај дар, Ми сви дужни смо да се бринемо и старамо о томе, како ћемо сљчувати наги живот од свега онога, што може да му науди. ДРУГА ЛРИЧА Мати Отанкова била је удовица, па је желела да .јој мали синчић што пре порасте и ојача, и за то га је световала, да чешће једе и одмара се. Станко је јео од јутра до мрака, лежао је и превртао се по цео дан; али се снага и узраст његов не помераше. Истина, доста је одебљао, ади је увек био блед и тром и не миљаше му се ни рад ни игра. Напослетку у дванаестој години, после многог ждерања, разболе се и умре. Питања: Шта је желела мати Станкова? Шта му је све товала да ради? Је ли иостао због тога већи и јачи' Какав је био? Шта је било са њиме у дванаестој години ? Кажите сада целу причу ? Шта изводимо из ове приче ? Тромост и рана смрт Станкова произишла је од тога, што је врло много јео, а није ништа радио. Ко врло много једе, а ништа не ради, постане болестан ; исто гако и онај који много пије. Ко сувише једе и пије, тај је неумерен, а ако ништа не ради то је лењивац. Човек неумерен и лењ руши своје здравље : дакле не брине се о чувању свога живота. Да би дакле сачували живот и здравље, ми морамо бити умерени и радни. ТРЕЋА ПРИЧА Божидар није волео да се умива, да очешља главу и очисти одећу и обућу своју. Сестра његова Маца на против свако је јутро испирала уста, чистила зубе, умивала лице, врат и уши, и брижљиво чешљала своју дугу лепу косу. Отац и мати често су говорили Божидару, да се угледа на своју сестру ; али он не само да то није слушао, него се још подсмевао чистоти сестриној. На послеткуј од гадне нечистоће, на његовим се рукама покаже гадна болест, шуга, Нико сад од његових другова не смеде да се с њиме игра ; Ј е Р је шуга прилепчива, па се бојашс, да се и они не ошугају. Маца је остала увск здрава и весела.

Питања: Шта су били Божидар и Маца? Шта није волео Божидар? Шта је радила Маца свако јутро? Шта је радио отац и мати ? Шта то значи говорити и уверавати ? Шта значи угледати се на кога ? Је ли послушао Божидар родитељска уверавања? Шта му се показало на рукама ? Ода, шта је произшала та болест? Сигурно су другови његови долазили код њега и тешили га ? Шта то значи ирилеичива болест ? Поновите сада целу ту причу. Шта се изводи из ове приче? Божидар вам се сигурно не допада, што није волео да се умива, и у опште што се није чистио од ■ блата и нечистоће. Ко своје тело и своју одећу не ј држи чисто, тај је нечист, неоаран, неуљудан. Божидар је дакле био неопран и нечист, па зато се и разболео. Маца је била вазда здрава, од чести због тога, што је била увек чиста. Дакле, да бисмо сачували своје здрављо, ми морамо бити чисти и оирани. | ЧЕТВРТА ПРИЧА Родитељи Павини били су врло богати, па су ми! слили, да њина кћи не треба ништа да ради, него само да једе, пије и игра се. Пава је спавала до десет сати. Раније ниси је могао за Бога пробудити; а кад је већ устала, била је тако натмурена и кењкава, да су се слушкиње клониле од ње, и избегавале да је облаче и опремају. Тако је трајало обично до ручка. Али ГЈаву не можемо за то ни кривити, јер је она сирота била набусита због тога, што је устајала са болном главом, па није ни могла да буде весела. Родитељи видећи таку патњу свога детета дозову лекара, Пошто овај све добро испита и сазна шта је узрок Павиној главобољи, каже родитељима да им оп за то не може никаква лека дати, него посаветује, да они од сада своје дете раније из постеље дижу. Родитељи послушају тај савет лекаров и почну је раније дизати. После три месеца Пава беше са свим здрава и није осећала ни најмање бољетице у глави; па разуме се да није више ни кењкала, ни била натмурена, него је увек била здрава и весела. Питања: Какви су у Паве били родитељп ? Како сј они мислили о својој кћери? Шта је радила Пава преко дан? Докле је обично спавала? Је ли устајала кад год весела? Зашто је била увек рђаво расположена? Кога су на послетку родитељи дозвали ? 0 чему је лекар питао? Шта им је казао за Павнну болест ? Шта је било после три месеца? Поновите целу причу. Шта изводимо из те приче? и*