Просветни гласник

352

к Р и Т и к а

I Пре свега не увиђамо разлог, за што је г. писац из своје »кратке науке« изоставио правило о акцентЈ, које долази у свакој лат. граматици, била она потлуна или какав извод. Ваљда је и за српског ученика потребно, да већ у I разреду учи правилно наглашавање латинских речи. Г. писац требао је не само то правило у своју граматичицу уврстити, него по њему и слогове латинских речи у изводу и речнику знаком дужине (-) или краткоће (") обележити. Да је то учинио, ученик би лако могао у свакој речи од два, три или више слогова бар нагласак погодити. Кад би оваке речи: Нотегиз, ауагиз, согопа итд . биле у речнику тако обележене, то би ученик лако научио према правилу о нагласку, да у таким речима долази нагласак на претпоследњи слог. А тросложне речи, у којих је претпоследњи слог кратак, требало је опет у речнику обележити таким знаком, па би се онда опет знало, који слог треба нагласити на пр. у речима: ГетГпа, тзи1а, тс51а, Коти1из, (1от тиз, питегиз, репси1ит, БеопГсЈаб, сир"к1ик, ГасЈИв; а§псб1а, ер181б1а, уосаћп1ит, ршГаз аисГогИаа, та^тПсиз е!с. А што се тиче двосложних речи, без сумње се и сам г. пиеац за «пуне две десетине година свога учитељевања« могао уверити, да и српски ученици свагда први слог читају дугачко, био он дугачак или кратак. С тога би практично било и таке слогове обележити зиаком дужине или краткоће. Да се може знати, у речима: ћопиз, поуиз, ас[иа, Ићег (књига), Јириз, а^ег е1с. треба први слог читати кратко, онда би требало и у књизи за српске ученике, као што се у оваким књигама чини за немачке ученике, означити, да је тај слог кратак (ђопиз, поуиз еГс.); или где је дугачак, онде га обележити, даје дугачак, као 1Љег (слободан), гГра, 1ппа е1;с. Толико би бар практичност захтевала, ако се не би хтела дужина свакога слога обележити, као што Немци у таким књигама чине 9 ). Ни то се не може одобрити, што г. писац у евојој књизи није употребио новији латински правопис, по ком су већ многе књиге и за практичЕ ^у и школску потребу написане 10 ). Већ одавно се не само латински класици него и оваке књиге за почетнике штампају новијим правописом. Пређимо сад на саму »кратку науку«, као што ју је г. писац израдио. « Види 1|а1еишсће8 Е1етеп1аг1)исћ уоп Бг. Р. Жезепег I Тћ. 1878; II Тћ. 1879. ^ехрг!®. И још други. — 0 гом иитању у: 2еЉсћпГ(; (1. оевк. Оушп. 1878. стр. 939 е1с. н 1880. стр. 293 е(;с. 10 Најбоља књижида за лагинску ортограФију јест НиНбћисћ1еш Гиг 1а1еЈШ8сће КесМасћгеИзип^ уоп ће1т ВгатЂасћ, илдгеИе АиПа^е, ^ејргг^ 1876.

У I-у 1. требало је напоменути, када се у латинском језику велика слова употребљавају. I 2. »Латинска слова изговарају се у онште као у срлском.« — Овако се може рећи у латинској граматици, која је написана за Чехе, Пољаке, Хрвате па у неколико и за Немце, а за Србе не може овако правило постојати; јер наша буквица није латиница»Дифтонг ое изговара се као потмуло е 'немачкосе) н. пр. соећшг.« — Ова реч није згодан пример ; јер се прво пише сае1ит, а друго доцније се тек тумачи изговарање слова с. Требало је навести роепа, ОеСа и т. д. »С испред е 1 у ае еи ое изговара се као српско Д, н. пр. еега, .... сое1ит; иначе свугде као српско к, н. пр. сари1; . . . сге1;а.« — Место »сое1ит« требало је навести или соер1 или СоеНиз или другу коју реч. Уз »сге1а« требало је ставити значење, да се не помисли да је то острво Крета, или још је бол.е узети за пример Сге1а, па би се одмах знало, да је је то грчко острво. »К пише се само у некојим речима. као : Ка1епс!ае, КагШа^о, Каево,« — »КагЉа^о« је погрешно писање, треба СагШа§х>; епо г. писац пише против свог правила СагШа^о на стр. 53. 92. 103. 113. Правило то гласило би овако: К ннлази се још само у Каезо и Ка1епс1ае, Но пише се и Са1епс1ае.« »И (Јј) испред вокала изговара се као српско ј, п. нр. 1иррИ;ег ( или ЈиррИег), 1ат ( или јат), 1исшк1и8 ( или јисипДиа).« — По овом правилу речи ГШа, Гас1е, ШИ, ГШо, ГШит читале би ее филја, фацје, филји, филјо, филјум, а речи р1аси1ит, 1)е.чИо1а гласиле би ијакулум, бестјола и т. д. Још нешто да приметим на ово правило. У њему стоји и ово: »(Јј) испред вокала изговара се као српско ј.« Овде мора одмах свако додати у памети: П (Јј) исаред консонанта изговара се јамачно као наше и. — И се чита нснред консонанта као и, а Јј ? Јј се и не пише испред консонанта, а према најновијој лат. ортограФнји не пише се ни испред вокала, једном речи, не уаотребљава се никако. Правило о томе, како се Н изговара, јаено је обележено у Туромановој граматици. »Ои изговара се као српско гв, н. пр. Нп^иа, аап§Ш8.« - Читајмо н. пр. ^ићегпо, аи^иг, аи^изГиз, »и11;иг. Хоћемо ли читати гвберно, аугвр еГс? Читајмо даље н. пр. неколико речи, у којима ^и стоји испред вокала: ехј§иа, ехшие, ехј^иПаа, ех1»ииа, аг^ио. Хоћемо ли читати ексигв а, ексигве, аргво еГс? Кад се дакле §и чита као гв ? Онда, кад стоји испред ка ква вокала, а претходи п. (види о том Туроман. лат. грам.) »8и §и изговара се као српоко св, н. пр. 8ие<;отиа, аиаУ18. виасГео, осим код нииз, ви-18 (од вив), зиеге.« — И ово је правило скроз погрешно. По њему би се опет аић, аиссес1о, аито, зизГтео, — аиа, зио,