Просветни гласник

45*

К Р и

»наставака« наиоменуо би у својој књизи онда, кад се све деклинације сврше, или би то оставио потпуној граматици. Према правилу г. писца: »кад се изостави наставак генитива сингулара, онда оно што преостане од речи, зове се основа« — од гоза је основа гоз, а но науци о латинским облицима оснопа се речима прве деклннације свршује на — а, те је од гоза основа дакле гоаа. Исто тако и речима аете деклинације свршује се основа на вокал е, те је од Ме8 основа ГШе, а ио г. писцу основа је (М ; исто тако по г. г.исцу била би од ге§ основа г!!! Од 1етри8 наводи г. писац као оспову 1етрог, но и то је погрешно; основа од {.етри« јест 1етриа * Оно се истина код треће деклинације нађе основа ао аравилу. кад се одбаци наставак генптива сингулара 18 (или још боље: наставак генитива плурала шп), али пма много речи, код којих се тако ие може добптн основа; међу ге речи спада и 1;етриб. Већ из овога, што довде наведосмо, види се, да у латинском језику није лако сваки пут одредитп основу ове или оне речи. С тога се писци најбољих а уз то и најпрактичнијих школских граматика језика латинскога клоне тога, да у науци о латинскам облицима објашњавају свуда односе између основе и наставка. Да је и г. гшсац тако поступио — а требао ,је куд и камо пре гако да поступи у књизи намењеној ученицима из првога разреда — да је у целом 1-7. оно написао, што читамо у Туромановој граматици под $-ом 20 онда бн се могло рећи, да је сасвим практично поступио. §-8. » Аблатив синг, често се означује са а.« Прво, свако из ових речи мора извести, да може бити у аблативу сингулара и а, а то не може бити; јер је а у ађ1. зтз 1 . прве деклинације свагда дугачко. Друго не увиђамо ону практичност, која је налагала, да се овако правило баш за I деклинацију стави. У другој деклинацији не рече г. писац, да се аблатив синг. »означује« са о, у III с& е, у IV са п, у V са е, а тако што могао је уз ове деклинације с више разлога рећи, пошто је с1ошто, 1еопе, ГгисШ, (Ие (и све остале парадигме II III IV и V декл.) овако без икаквог знака штампао, а у првој деклинацији штампао је парадигме у аблативу сингулара са зна • ком дужине: гоза, рое^а, па опет додао правило, како се «често означује а бл сингл §-9. Овде долази читава маса правила. Ту се у један мах упућуЈу ученици — и то ученици првога разреда — да загледају у 1. 13.; ту им се говори о аокативу речи на из, о вокативу сингулара и плурала других речи, о вокативу речи Шшз, о вокативу заменице теиз, о вокативу речи <1еиз, о номинативу, акузативу и вокагиву речи на ит, о речима на ег, о * Види К. ЗсћтШ'3 8сћи1дгатт. стр. 100. а стр. 97.

и к а 355

постајању женских речи на а од мушких речи на из и ег, и најпосле о неким речима, које имају само плурал. Уз то ваља узети на ум, да су ова нравила које нејасна и некоректна, које сасвим излишна. Да их пређемо појединце. »Адјектива на из, ег, а, ит, види 2 13.« Ово Је тако нагшсано , као да у латинском има адјектива са четири облика. Коректно је овако: — из (ег), -ч, — иш; — идн — из, — а, — ит; ег, — а, - ит. Уједно имамо да прнметимо на ово правило , да би ирактично било замешгги га оваким правилом: Сва адјектива на — из ( — ег), — а, — ит, изузевши облик на — а, иду 110 другој деклинацији : риег 0опиа (добар дечак), оси1из пгдег (црно око), уепШа рговрег (поспешан ветар), 1зе11ит тадпит (велики рат). »1'ечи на ш имају у вокативу сингулара е; иначе је вокатив сингулара и плурала свагда једнак номинативу. Запамти: Шша вокат. синг. ГШ, теиз вок. пи, аеиз вок. (1еиз.« — Додагак »иначе Је вокатив сингулара и плурала свагда једнак номинативу« сасвим је нејасан Ту се пре свега не зна, да ли се тај додатак тиче вокатива речи само друге деклинације или свих иет деклинација. 111 овај додатак примећујемо и то, да би му место било у једном правилу још испред деклинације, које г. писац нема, а које свака добра граматика латинска има. То је правило о томе, шта је једнако у свих пет деклинација (в. Туроман лат. грам. 21.). На речи г. писца : » Запамти ГШиа вок. синг. ГШ, теиз, вок. тј, с!еиз вок. сГеиз« — примећујемо, да је требало напоменути и вокатив од потта на шз, аш8 и е1и8, даље номинатив и вокатив, датив и аблатив плурала од (1еиз. Да н. пр. и номинатив плурала од <1еи8 греба запамтити, доказује пример: Вогови (сШ) Грка и Римљана имађаху многе олтаре (стр. 51). »Речи на ит свршују се у ном. акузат. и вокативу плурала на а.« — Не знамо, за што г. писац ово правило о речима средњег рода напомиње само код друге деклинације, а не наводи га и код треће декл. за речи на иг, из е1с., и код четврте за речи на и. Никаква разлога не може нам г. писац навести, да је потребан номенути навод о речима на ит. Требало је још испред прве деклинације написати поменуто правило о томе, шта је једнако у свима деклинацијама, којега правила један део између осталог гласи: »сваки неутрум има и у сингулару п у плуралу по три падежа једнака: поминатив, акузатив и вокатив. Ови се свршују у плуралу на — а.« (Туроман. лат. грам. јЈ. 21), »Речи на ег, понајвише избацују глас е испред г; као а§ег, адп, а«то ; ри1сћег, ри1сћга, ри1сћгит, рШсћгГ, рШсћгае и т. д.« — Речју »понајвише« у ка квом правилу није ученику, а још особито ученику 1 разреда, ништа речено. ГВему се мора говорити одређено, ако хоћемо да га чему научимо. И да би