Просветни гласник

356

к р и т

И к А

нејасност правила била потпуна, додато је још »ри1сћег, ри1сћга и т. д.« Зар се ри1сћга исто тако деклинује као а§;ег, а§п? И на што у овом правилу напомињати деклинацију адјектива ри1сћег, ри1сћга, ри1сћгит, кад је напред, одмах на првом месту, речено: »Адјектива на из, ег, а, ит види јј. 13.?« То бар не смемо рећи. да је практично. Него практично би онда било, да је ово правило о деклинацији супсталтпва II деклинације на ег г. писац онако извео, као што га чи тамо у Туромановој граматици I 25. »Од неких мушких речи на из и ег постају женске на а, као: Шша син, ГШа к1»и; (1еи8 Вог, (1еа богиња; та§г18(;ег учитељ, та§-18(;га учитељица ; риег дечак, рие11а девојка.« — Пре свеги напомињемо, да нам се израз »мушке речи« и пженске речи« место »речи мушког рода, речи женског рода« чини неудесан;та неудесност пада нам особито онда у очи, кад бисмо н. пр. пеи(;га покушали реКи »средње речи«. Даље напомињемо, да је овако правило онде, где се говори о томе, како се речи друге деклинације деклинују, сасвим излишно. За што овако правнло не напомепу г. писац и у трећој деклинацији, кад је иознато, да и у трећој деклинацији има доста »мушких речи, од којих ностају женске,« н. пр. \ас1;ог — \1с1г1х, гех — ге^па, е!с. Као што рекосмо, то је правило у другој деклинацији сасвим излишно, јер је оио тетћгит сћвхесГит једно!' важног правила, које се налази у свима добрим граматикама латипским исиред деклинације, и које говори о томе, шта су то зићз^апИуа тоћШа. »Некоје речи имају само илурал, као: Нћеп деца; агта оружје; сав!;га табор « — Овде би практично било ставити и генитив покрај номинатива. Шзеи Ићего гит деца и т. д. 10. »Речи ио трећој деклинацији имају у номинативу разне наставке, и јесу МазсиИпа, Реттта и НеиЂга.« — У ^-у 7., где је г. писац навео »наставке код свих пет деклинација,« назначени су наставци речи треће деклинације у номинативу са цртом —. А у овом правилу, у §-у 10., каже г. нисац, да речи по трећој деклинацији имају у номинативу разне наставке. Нека сада погоди, ко може, ко.је су то ти разни наставци речи треће деклинације. То ли је оно »практично« и шта више »популарно« писање, што га г. писац у предговору своје књиге истиче? То ли је језик, којим се ученицима првога разреда говори? После дужег тражења и комбиновања једва нађосмо, шта је г. писац могао мислити под тим »разним наставцима.« Према томе, што је г. писац узео, да је у номинативу I деклинације наставак оно крајн>е а; у II декл. да су наставци номинатива оно, на што се речи те деклинације у номинативу свршују, т. ј. М8 ег и ит\ у IV декл. да су наставци номи-

натива и* и и; у V декл. да је наставак номинатива ез; — потр жисмо у књизи, где је наведено, на што се речи III деклинације у номинативу сингулара свршују, и нађосмо, да ће према мишљењу г. писца бити ти »разни наставци« означени у правилу на стр. 6. : МазсиНпа јесу речи, које се у номинативу свршују на о, ог, 08, ег, и импарисилаба на ез;« на стр. 7. у правилу : »Регатта јесу речи на аз, 18, аиз, х, 8 са претходним консонантом, парисилаба на ез, речи на Ло, §-о, 10 и на из гениг. иИз, исћз« ; на стр. 'Ј. у иравилу: »^еи1;га свршују се у номпнагиву на а, е, с, 1, п, (, аг, иг, из.« Разни наставци дакле што их речи по трећој деклинацији имају, јесу по г. писцу: о, ог, 08, ег, ез, аа, 13, аиз, х, 8 (са конс. н. пр. ћз, тз, П8, рз, г8), (1о, §■о, ш, из, а, е, с, 1, п, 1;, аг, иг. Може ли се замислити већа апсурдност, него учити, да су ово разни наставци речи треће деклинације у номинагиву? Узмимо нре свега на ум н. пр. супстантива на ог, ег, аг, иг, као: атог, со1ог; апаег, сагсег еСс; са!саг, ехетр!аг е1;с; Ги1§иг, ^иИиг е1;с. Ова су супстантива сва без наставка у наминативу. Тако речи на о, као: 1ео, рауо е1;с. не само да немају у поминативу никаква иаставка, него шта више и оно крајње п (осн. 1еоп) од основе отпада. Зар речи ћегез ( = ћегесћа), зедез (= 8е^е1;-8) е4с. имају у номинативу наставак ев а не а? Зар речи аис^огИаз ( = аис^огИаС-з), аевсав (аеа1а1 ;-8) е1с. имају у номанативу наставак а8? Даље зар 1их ( -•= 1ис-8), 1ех (=1е§-з), пох ( = пос1;-а) имају у номипативу наставак х- а не 8? и т. д. Из овога правила излази још и то, да су од 1ео, зегто рауо ес1;. основе 1е, зегт, рау и т. д. а од речи атог, са1ог е1;с. да су основе ат, со1 е1;с. Ову исту науку проповеда г. писац и у у 7: »Наставци код свих пет деклинациЈа јесу у пот. 8т§:. ови: у 1. декл. а; у '2. декл. из, ег, ит; у 3. декл. — (црта Је без сумње с тога метнута, што се нису могли сместити сви «наставци:« о, ог, оа, ег е1;с. Овако правило пише г. писац у §-у 10. на стр. 6, заборављајући на своје рођено правило, које је у јј -у 7. поставио, и ио којем су од наведених речи треће деклинације основе 1еоп, зегтоп, с1о1ог, 1е§: еСс. »Која реч има у генитиву један слог више него у номинативу, зозе се ппрапауИаћит (неравносложна), као: пот. тПез ген. тПШз војник.« — Речи зирећех ген. 8ире11ес1 ;Ш8, ћег ген. Шпег1з и т. д. имају у генитиву два слога више, па јесу такође 1траиау11аћа. Правило треба дакле да гласи: речи, које у генитиву имају више слогова него у номинативу, зову се шарапзуИаћа; н. пр. сопаи1 §еп. сопаићз. »Генитив плурал (ваљда плурала?) има наставке ит и 1ит. У генитиву шт имају : 1. Парисилаба, као : пићеа, пићЈа, пићшт; 1гпћег, 1тћп8, нпћпит, (осим не | ких, као: ра(,ег, та1;ег, Гга1ег, зепех, сатз, јцуеша,