Просветни гласник

357

која имају ит). 2. Импарисилаба, која испред генитивног наставка имају два консонанта, као: агв, агМз, агИит; ^епв ^епПз, §еп1;тт, 3. Неутра која имају у плуралу ја, као: таге, тапа, тапит. Остале речи имају генит. плур. ит.« — Пре свега правило ово није овде никако на свом месту. Зар ученика, који гек почиње учити трећу деклинацију, ваља учити изузетке у облицима ове деклинације пре, него што научи правилне облике? Практичност би даље изискивала, да се уза сваку латинску реч стави и њено значење. То се налази > свакој, било латинској било грчкој или ма којој граматици, особито ако је за почетнике написана. На послетку ово правило није ни коректно. На крају овог а правила каже г. писац: »Остале речи (разуме се, осим парисилаба, за тим импарисилаба, која испред генитивног наставка 18 имају два консонанта, и најпзсле осим неутра, која у плуралу имају 1а) имају у генитиву плурала ит.« Гласи ли од речи шх (снег), коју г. писац у овом истом §-у на стр. 8. наводи, генитив плурала шушп? Зар Нз (распра), тш (миш) гласе у ген. плурала Шит, тигит?! А има још и других супстантива, која обарају ово правило г. писца (в. Туроман. лат. грам. стр. 25). »МаасиИпа јесу речи, које се у номинативу свршују на о, ог, 08, ег и импарисилаба на ез.« — Како учитељ латинског језика ово правило са ученицима прочита, он ће им одмах навести бар по један маскулинум за сваки онај завршетак. То је дакле требало и у »практичној« књизи учинити. Уз правило ово у којем г. писац говори, које су речи тазсиМпа, има као другу парадигму ћото, ћотјтз и испод ње каже : Исто тако деклинују се оп§о порекло, уН^о девојка, ог<1о ред. Зар неће свако помислити, да је оп^о исто тако маскулинум као год ћото или 1ео? Уз Поз, ћопоз, то8 и го8 (ген. Попз, ћопопз) додао је г. писац напомену: Запамти ћоз, ћоУ18 во.» Који ученик неће од речи ћоз, кад јој зна већ генитив сингулара, направити ген. плур. ћоуит (!), дат. и абл. нлур. ћоујћиз (!) ? Оваке речи, које се неаравилно деклинују, као ГиррИег, ћоз и аиз иду на крај треће деклинације и на место једно. Погрешно је назначен и квантитет у генитиву ; не пише се ћотјв, нсго ћоу18. Нај ■ после ћоа значи говече (дакле во или крава); јер ћаес ћов нећемо преводити са: во. »Регшшпа јесу речи на ав, 18, аив, х, 8 са иредходним консонантом, парисилаба на ев, речи на с1о, 80, 1о и на ив, генит. пИз, исћз.« Требало је и овде навести по један супстантив за аз, 18, аиз е!с. ПримећуЈемо даље, да ово правило није коректно. Место »речи на <1о, §>0, 1о« требало је рећи »врло многе речи н;» с1 0 ( §о, 10;« јер ено н. пр. реч огс1о, која ,је под маскулинима наведена, да се мења као ћото, није Гетј-

пЈпит; реч тагдо (крај), која је наведена уз правило у којем се говори о Фемининима, није Фемининум. А за речи на ш знамо. да су сопсгеЂа на-т сва махом таксиИпа, као : рн^јо нож, рарШо лептир, всарш палица е"1с. Најпосле и то да споменемо, да напомени о роду речи на с1о, §•.>, ш није место у правилу о роду Феминина, већ у правилу о роду маскулина. Тако налазимо у свакој доброј граматици; јер је тако природније па дакле и лакше за ученика, кад му се каже, да су тазсићпа речи на — о, а да су изузетно речи на До, §о, 10 Геттта. (В. Туроман. стр. 26). »^еиГга свршују се у номинативу на а, е, с, 1, п, I аг, иг, из. Речи на е, а1, аг имају у аблат. сингул. 1, у номинативу плурала 1а, у генит. гат « И на ово правило примећујемо најпре оно, што и на поменута два правила о маскулинима и Фемининима, т. ј. да је правило требало допунити супстантивима за сваки завршетак, као: роета песма, таге море, 1ас млеко, е1;с. Нарочито напомињемо, да је врло далеко од практичности, кад се у правилу најпре и најпре каже, да се неутра свршују у номинативу на-а, а нити у парадигмама нити где год међу примерима нити у речнику игде има једног јединог примера неутрума на-а наведеног. За иравило ово ваља још и то напоменути, да је и некоректно; јер супстантива на аг, §еп. ап« имају у абл. е, а у ном. плурала само а. (В. Туроман. $ 31. в. и I 33). I 12. »Речи по петој деклинацији свршују се у номинативу на ез и јесу Регшшпа. — Бјез дан је у сингул. Мазсић и Рет., а у плуралу само Мазсић ; тегнћеа подне је МазсиНпит.« — По овом правилу може се »ведар дан« рећи латински сћев зегепив или сћев вегепа. N0 сНез аегепа не може се рећи; јер је сНев у сипгулару само онда Гегшшпит, кад значи одређен рок, н. пр. сНез сопвШи1;а. — Уз парадигме пете деклинације каже г. писац, да се зрев нада, Мез верност, §1ас1е8 лед, Гас1ез лице, аиез убојни ред, еШ^1в8 слика исто тако деклинују као гез и сИев. По томе би од врез гласио ген. плурала врегит, дат. п абл. зрећив, као што гев има гегит и гећиз. Од ових шест речи имају три. и то асјеа, еШ§-Јев и вреа у плуралу само ]Чот. Асс. и Уос., дакле падеже на ев; а оне три речи Мез, ГасЈез и ^асјев немају плурала. Само две речи пете деклинације, гев и сНев, имају сав плурал. I 13. »Адјектива показују какво је лице или ствар и деле се по својим наставцима на : 1. Адјектива са три нАСтавка; 2. Адјектива са два наставка ; 3. Адјектива са једним наставком.« — Као год код супстантива, исто тако и код адјектива назива г. писац оно наставком, гпто није наставак, и налази онде наставак где га н нема. Узмимо н. пр. адјектипа: Нћег, ген. Нћеп; сеЈег, ген, се1енв; раирег, ген. раирепз. Зар је оно-ег наставак, а Нћ, се1, раир, основа? Адјектив у %П, (будан) ген.