Просветни гласник

358

У1§Ш8 но науци је г. писца адјектив са једним наставком. Шта је у тога адјектива наставак ? Да ли је 1 или 0 или може бити друго што ? По нашем су мишљењу адјектива раг, раирег, иђег, Не^епег, ујјј П е(:с. адјектива без икаква наставка. Сасвим је дакле погрешно делити адјектива на адј. са три, два и са једним наставком; коректно је адјектива у латинском поделити на адјектива са три, два и са једним обликом. »Некоја адјектива на ег , а , ит избацују е испред г и деклинују се као а^ег; а у неких остаје е и иду као риег; амо спадају и адјектива сложена са Гег и §-ег (од Гего и §-его).« — Ово правило није тачно и опредељено изведено. Каже се најире, да »некоја адјектива на ег, а ит избацују е испред г, а »у неких да остаје е,« и за тим се наводи шест адјектива, која избацују е испред г, и шест, која не избацују. Правило је ово за тим и некоректно. Каже се, да се некоја адјектива на ег, а, ит деклинују као адег, а некоја кно риег. Зар се н пр. женски род П1 §та деклипује као а§-ег? Зар 1шаега као риег? Правило о деклинацији адјектива на- ег ,-а ,-ит треба дакле да гласи од ирилике овако: »Од адјектива на-ег,-а,-шп задржавају е испред г ова адјектива: азрег, т18ег, 1епег', ргоарег, 1асег, 1Шег. согп1§:е1', ('ги^чГег (и остала, која су сложена са Гег и §ег); а сва остала адј. на-ег, а. ит избацују е у деклинацији » У овом истом параграФу долази мало ниже асег. асгче, асге. Испод ове парадигме долази шест адјектива, која се исто тако деклинују као асег. За што не наведе г. писац још осталих шест адјектива, која се деклинују као асег ? Таквих адјектива на-ег,-18-е има свега 13; то је требало у књизи напоменути. а а ученик I разреда може их лако запамтити. Који год стручан човек узме у руке ову књигу, приметиће на врло много места, да је г. писац оно, што иде заједно и што се никако не да цепати, ипак цепао, да је радо употребљавао метод, који бисмо немачки могли назвати НаЊјгип^зтеЉос1е, или српски метод ареиоловљавања. На овај његов метод имаћемо прилнке још чегпће да се обазремо. »Адјектива са једним наставком свршују се понајвише на 8 и х за сва три рода, као : ргиЛепа, рги(ЗепИв, разуман, а, о; !е]Јх, ГеНшз, сретан, а, о. Ова адјектива имају у аблат. синг. 1 и е.« — Назив »адјектива са једним наставком « казали смо напред, да је погрешан. »Ова адјектива свршују се« - каже г, писац — »понајвише на 8 и х за сва три рода.« Опет речи неодређене и некоректне, опет метод преиолов љавања. За што ,је изосгављено , да се та адЈектива свргаују још на г и на 1 ? На што је даље уз ргис1еп8 додат генитив ргиЛепЦз, а уз ГеПх ген. ГеНств? Гим ће се само б. нпти ученик. Правило своје о ад- I

јективама »са једним наставком« завршује г. писац овим речима: »Ова адјектива имају у абл. синг 1 и е.« Овако се то не сме рећи; јер се каже само зегтопе е1е§-аггН, 1исИсе с1етеп1;е, таг! т^епН е4е., а не 8. е1е§апГе. 1. с1етеп11, т. т§еп1;е е1;с. Да не трошимо речи на доказивање, упућујемо читаоца на примедбе уз § 57-и и на јј 58 у Туроманове граматике. А како треба да гласи главно правило о адјективима с једним обликом, јасно и разговетно је казано у ј!-у 56 исте граматике. I 15 »Адјектива у компаративу имају у аблативу синг. е и 1, у генитиву плур, ит, а у неутру илур. а ; дакле : 1'асШоге и 1асШоп, ГасШогит, ГасШога.« Адјектива у компаративу немају у аблативу сингулара е и 1, већ само е. Правило о деклинацији адјектива у компаративу треба да гласи: »компаратив се мења по трећој деклинацији ; генитив свршује се за сва трм рода на-опн. У аблативу сингулара стоји е, у ном. плур. неутрума — а, у ген. — ит: ГасШоге, ГасШога, ГасШогит. — На завршетку овог параграФа стоји : »српско од или него код компаратива значи диат.« Ми мислимо, да учећи ученика I разреда језик латински ваља да им објашњавамо, шта која латинска реч значи, српски, да дакле правило треба д. гласи : »Латинско ^иат уз компаратив значи од или него , н. пр. аигит езГ §гаујик с[иат аг^епГит.« I 17 За ипиз ипа ипит требало је додати и плурал, јер долазп и у плуралу, као н. пр. ит тогез, ипае пирПае, ипа савГга е1;с. За деклинацију броја Ггев Гг1а доста би било у »краткој науци о правилним лат. облицима« ово напоменути : Гге8 (три) деклинује се као плурал од ГасШз: Nот. Асс. т. Г. Ггез, п. Гпа ; Сеп 1гшт; 1)а I. Ађ1. ГгШив. Тим би ученик одмах знао, да је тај број адјектив са два облика у плуралу, а не са три облика, као што га је г. лисац представио. Ово погрешно правило узео је г. писац из Шинагла (стр. 50). — О броју тШе и плуралу тШа има у »краткој науци о прав. лат, облицима« у у 17. више, него што ћемо наћи и у којој најопширнијој латинској граматици. Има најпре ово : МШе се у сингулару не мења, већ само у плуралу и јест неутрум.« Даље долази ово: »тПНа деклинује се овако: Мот. тПИа хиљаде еГс. (кроз све падеже).« За тим се напомиње : »Кад стоји тШе са сунстантивом, онда се само супстантив деклинује, а кад стоји тЛИа са супстантивом, онда се само тПИа деклинује а супстантив стоји у генитиву. Даклем : 1Чот. тШе ћоттез — Пио тПНа ћоттит ; Оеп. тШе ћоттит-<1иогит тПћит ћоттит; БаГ. тП1е ћотЈпШив — сЈиоћив тПНћиз ћоттит; Асс. тШе ћоттев — с1ио тПНа ћоттит ; Аћ1. тШе ћоттШиз — Пиоћик тШШиз ћоттит.« Па што оволико речи о тШо " тПНа ? Јасност не постизава се